Proračun za majstorske popravke mora da sadrži specifikaciju usluga i saglasnost potrošača da je pristao da se usluge obave kako je specifikovano
To je za RTS rekla Vesna Perinčić iz Republičke unije potrošača.
Vesna Perinčić je gostujući u Jutarnjem programu RTS-a izjavila da je Zakon o zaštiti potrošača to regulisao u članu 74, da je za pružanje usluga čija vrednost prelazi iznos od 5.000 dinara, trgovac u obavezi da izda potrošaču proračun.
"Dakle, taj proračun mora da sadrži specifikaciju usluga i saglasnost potrošača da je pristao da se usluge obave na način kako je to specifikovano. Ukoliko trgovac ne pruži proračun potrošaču sa specifikacijom i njegovom saglasnošću onda je u prekršaju za koji je nadležna tržišna inspekcija po prekršajnom nalogu i tu je propisana kazna od 50.000 dinara", navodi Perinčićeva.
Pristajemo, dodaje, na sve samo da nam popravi to što nam je osnovno i potrebno u kući kao što su bojler, šporet.
Napominje da postoje dakle registrovani privredni subjekti koje možemo proveriti u APR-u i koji imaju sedište, matični broj, poslovno ime, adresu, kontakt telefon i to se sve lako proveri.
"Sa druge strane imamo neregistrovane privredne subjekte, to su fizička lica. I savet je naravno da se uvek, odnosno potrebno je da se posluje sa registrovanim privrednim subjektom jer onda imamo zaštitu koju pruža zakon. Dakle, onda imamo potpuno predugovorno informisanje i onda imamo i taj proračun koji je zakonska obaveza i znamo kome uputiti reklamaciju, dobijamo garanciju za izvedene radove, dakle tu je pružena kompletna pravna zaštita", ukazuje Perinčićeva.
Prevare prijaviti policiji
Zakon ne štiti od privatnih lica, navodi, zato što je ovde odnos između dva fizička lica i tada može da se preduzimaju druge mere.
"Može da se prijavi ukoliko fizičko lice obavlja privrednu poslovnu delatnost i za poreski prekršaj, ali ukoliko je u konkretnom slučaju došlo do prevare od strane fizičkog lica, nadležna je kriminalistička inspekcija, dakle treba otići u stanicu milicije, prijaviti odeljenju za prevare i onda je to postupak koji se vodi po službenoj dužnosti, odnosno krivično gonjenje se preduzima automatski ukoliko je vrednost prevarne radnje iznad 5.000 dinara. U suprotnom se gonjenje preduzima po privatnoj tužbi", kaže Perinčićeva.
Prema njenim rečima, tržišna inspekcija bi trebalo da preduzima i preventivne radnje, da obilazi privredne subjekte da vide na koji način posluju.
"Po prijavama tržišnoj inspekciji oni izlaze na lice mesta, dešavalo se i da ne mogu da nađu taj privredni subjekt, jer isključe telefon, bave prevarnim radnjama i u tom slučaju tržišna inspekcija sama podnosi prijavu, odnosno prijavljuje slučaj stanici milicije, odeljenju za prevare, a isto tako obaveštava i poresku inspekciju", ističe Perinčićeva.
Ostavi komentar