BEOGRAD, 30. novembar (Tanjug) - Mađarska želi da finansira i gradi Fruškogorski koridora u Srbiji, izjavio je danas ambasador Mađarske u Beogradu Atila Pinter, a reč je o autoputu dužine 37 kilometara od Rume do Novog Sada sa tunelom kroz Frušku goru.
"Zainteresovani smo da učestvujemo u tom projektu bilo finansijski bilo kao izvođač radova", rekao je Pinter na međunarodnom investicionom skupu Koridori - strane investicije i razvoj privrede, u organizaciji PKS i portala EU build.
On je na skupu "Transportna infrastruktura, putevi, železnice, luke i intermodalni saobraćaj" rekao da treba otvoriti još graničnih prelaza između dve zemelje.
"Zato planiramo da u bližoj budućnosti otvorimo još dva prelaza", rekao je on dodajući da će jedan biti otvoren do sredine jula naredne godine, a drugi do 2019. godine", rekao je Pinter.
Kako je naveo, ti će prelazi smanjiti gužve, ali će doprineti i većoj mobinosti poslovnih ljudi i turista.
"Politički odnosi Srbije i Mađarske su na najvišem nivou, nikada dve vlade nisu imale tako dobar prijateljski dijalog i saradnju kao sada", naglasio je ambasador.
Kada je reč o pruzi Beograd - Budimpešta, on je istakao da se pripreme za taj projekat odvijaju po planu i da će nakon završetka radova moći da se stigne vozom između ta dva grada za svega tri sata.
"Došlo je do značajnog napretka sa Kinezima u pregovorima o finansijskom aranžmanu. Srpska strana odlučno napreduje u realizaicji tog projekta", rekao je Pinter.
Pruga Segedin - Subotica od izuzetnog je značaja, smatra i dodaje da je planska dokumentacija za realizaciju tog projekta predata na konkurusu IPA fonda.
Pomoćnik ministra za drumski saobraćaj Saša Stojanović je rekao da je u Srbiji ubrzana izgradnja Koridora 10 i da će taj evropski putni pravac kroz Srbiju, na južnom i istočnom kraku, biti završen do decembra 2017.
On je naglasio da se Srbija nalazi na raskrsnici puteva i da je taj koridor najvažniji put koji povezuje Evropu sa Bliskim istokom.
"Mi smo deo evropske TNT mreže i deo evropskih koridora", istakao je Stojanović.
On je rekao da Srbija gradi Koridor 11, na ruti 4, ali da sprovodi projekat rehabilitacije puteva vredan oko 400 milona evra.
Taj projekat je počeo 2014. godine i u periodu od pet godina biće ukupno obnovljeno 1.100 km puteva, naveo je Stojanović.
Kako je rekao, za oko 10 nakritičnijih deonica su potpisani ugovori i deo će biti završen ove godine, a deo ugovora će biti raskinut.
On je podsetio da Srbija treba da gradi i Moravski koridora, Pojate - Preljina, koji će povezati koridore 10 i 11, ali i autput Niš - Priština.
Generalni menadžer PKS Milan Vranić je istakao da razvoj infrastrukture unapređuje ukupno poslovno okruženje Srbije i postoji direktna veza nivoa privrednog razvoja i infratrukture.
On je istakao da će razvoj infrastrukture uposliti domaće građevinske firme, ali i industriju građeivnskih materijala, kao i angažovati prateće sektore usluga.
"To će doprineti smanjenju troškova proizvodnje, transport i doprineti boljoj konkrentnosti. Veliki je izazov nastavak gradnje infrastrukture, ali i velika šansa koju moramo iskoristiti", naglasio je Vranić.
On ističe da se puna operabilnost Koridora10 očekuje za oko dve godine kada bude zavrsena i obilaznica oko Beograda.
"Najbolji indikator da se više radi je u Globalnom izveštaju o konkrentnosti za 2015. i 2016. godinu, prema njemu je Srbija popravila svoju poziciju za čak 20 mesta i sada smo na 74. poziciji", naveo je Vranić.
On kaže da razvijene zemlje sa izuzetkom Nemačke smanjuju investicije u infrastrukturne projekte, dok je kod zemalja sa brzorastućom ekonomijom prisutan suprotan proces.
"Najveća ulaganja u infrastrukturne projekte, između 1990. do 2005. je imala Kina. Ta zemlja je kako bi ubrzala privredni rast uložila više od 600 mliajrdi dolara u sistem izgradnje putne mreže", naglasio je Vranić dodajuć da će Kina sada realizovati zajedno sa našim firmama veliki broj investicija u Srbiji.
Zameni sekretara Udruženja za građevinarstvo u PKS Ivana Vuletić je kazala da je Srbija zemlja na raskrsnici puteva, pošto se Beograd nalazi na 300 do 400 km od svih glavnih gradova zemalja u regionu.
Ona je rekla da Beograd razvojem saobraćajne infrastrukture može da postane saobraćajni centar u regionu.
Ostavi komentar