U avanturu kupovine stana na kredit može da se upusti samo neko sa primanjima ne manjim od 500 evra, ušteđevinom od bar 15.000 evra ili članovima porodice koji mogu finansijski da uskoče. U svim ostalim okolnostima to je nemoguća misija.
Uprkos tome što kamatne stope za stambene kredite nikad nisu bile povoljnije, oko pet odsto, malo je onih koji mogu sebi da priušte taj luksuz. Sa prosečnom platom od oko 380 evra ni to nije povoljno. Otuda i logično pitanje: ko danas u Srbiji ima novca da kupi stan.
| U Eurobanci kažu da stambeni kredit može da uzme klijent koji ima redovna mesečna primanja, koji je uredan u otplati svih drugih vrsta zaduživanja, a na osnovu izveštaja Kreditnog biroa. Međutim, u uslovima krize, neizvesnih radnih mesta, malo ko će se odlučiti da se dugoročno zaduži. U poslednjih pet godina cene nekretnina pale su u proseku za 20 odsto, koliko je pala i prodaja. |
Jasmina L. iz Beograda u završnoj je fazi prikupljanja dokumenata za kredit od 62.000 evra za stan od 56 kvadrata u Zemunu. Još ga nije ni platila, a već je potrošila 18.000 evra.
- Ako se izuzme učešće od 20 odsto, već sam dala oko 3.000 evra za overu ugovora, različita osiguranja i takse. Pa samo za te troškove morao bi da se podigne još jedan kredit. U ovim uslovima nikad se ne bih usudila da kupujem stan da suprug i ja nemamo redovna primanja. Ni to ne bi bilo dovoljno da nam nisu pomogli roditelji koji su podigli keš kredite za naše učešće - priča ona.
Ona se opredelila za komercijalni kredit osiguran kod Nacionalne korporacije. Sa subvencijom države nije, kako kaže, smela da rizikuje iako je učešće bilo 10 odsto manje.
Kako se ispostavilo, ovih kredita od sledeće godine neće biti. Ministar privrede Saša Radulović odluku o obustavi subvencija obrazložio je tezom da će to dovesti do pada cena stanova.
Ostavi komentar