Dinar, po dinar i litra benzina od 95 oktana dostigla je cenu od 152,02 dinara, evrodizela 161,71, dok su one skuplje kategorije goriva 167 dinara. Od početka godine do danas, gorivo je poskupelo za 8,79 dinar za litar, a dizel za čak 11,30 dinara! Jedan od načina da država utiče na cenu i da ona bude niža jeste, eventualno, privremeno smanjenje akcize.
U odnosu na 3. januar prosečna maloprodajna cena benzina je veća za 6,1 odsto, a dizela za 7,5 odsto, podaci su Udruženja naftnih kompanija Srbije. Tako je početkom godine litar BMB 95 koštao 143,24 dinara, krajem januara 144,12 a što je bila cena i u februaru i aprilu. Devetog maja benzin već skuplji za četiri dinara i točio se za 148,13, a danas - 152,02 dinara za litar.
Evrodizel, ista situacija. Početkom januara 150,42 dinar za litar, pa krajem januara 152,90, u februaru 153,07 koliko je bio u aprilu. Četiri dinara skuplje 9. maja, i tako "dotočismo" do 161,71 dinar, koliko je sada. U celoj ovoj situraciji, cena gasa se tek neznatno promenila od početka godine za nekoliko desetina para i sada iznosi 75,97-
Najveći uzrok poskupljenju jeste rast cene nafte i derivata na svetskom tržištu, kao i jačanje dolara. Razlozi za rast cene su jasni, ali ono što nije jasno niti se može pretpostaviti, dokle po ovom sistemu poskupljenja "dinar po dinar" može da košta litar goriva.
Rebalans možda pogura akcize na niže?
Cenu goriva u Srbiji država ne kontroliše, već je distributeri slobodno formiraju.Kako "Blic" nezvanično saznaje, izborom novog ministra finansija, otvorilo se i pitanje rebalansa budžeta, koji se očekuje, u letnjim mesecima, a tada će biti poznatije i da li Vlada razmišlja o akcizama i njihovom eventualnom smanjenju. Zakon o akcizama omogućava Vladi da bez promene Zakona, a što je u nadležnosti Parlamenta, smanji akcize do 20 odsto i da ih nakon prestanka poremećaja vrati na zakonom propisan nivo. Od početka godine državna zahvatanja u Srbiji po litru benzina su povećana za 2,63 dinara, a diezla za 3,07 odsto. Analize pokazuju da su državna zahvatanja u ceni benzina 55,2 odsto, a dizela 53,8 odsto.
Kad jednom cene odu gore, teško da će nazad
Da li je realno očekivanje da vlada možda smanji akcize? Tomislav Mićović, generalni sekretar Udruženje naftnih kompanija, kaže za "Blic", da su proizvođači i uvoznici derivata nafte pritisnuti rastom nabavnih cena sirove nafte, benzina i dizela, prinuđeni na korekcije svojih cena, a da su u ovakvim situacijama prethodnih godina mnoge države reagovale privremenim smanjenjem akciza.- Po svemu sudeći nagli rast berzanskih kotacija će uskoro zahtevati upravo tu reakciju i naše države. U Srbiji je poslednji put ova mera primenjena 2012, kada je Vlada smanjenjem akciza na period od oko šest meseci doprinela smanjenju cene goriva, čime je u prvom redu sprečen veći poremećaj u onim sektorima privrede na koje cena goriva značajnije utiče. Kada se u cene jednom ugrade više cene goriva, iskustvo nam govori, teško se vraćaju nazad, a nije u interesu ni države - ističe Tomislav Mićović.
Barel BRENT-adostigao 77,86 dolara
Najveći uticaj na poskupljenje goriva u Srbiji kako ukazuje naš sagovornik je rast na svetskim berzama cene sirove nafte i derivata. Od početka godine poskupele su za 14,6 odsto ili oko 10 dolara po barelu. Posle kratkotrajne pauze kada je bila u blagom padu cena sirove nafte je opet povećana. Cena BRENT-a je za prethodna dva dana sa 75,3 povećana na 77,86 dolara za barel.- Ne postoji preciza kalkulacija, ali promena cene sirove nafte i na gore i na dole se odrazi na maloprodajne cene goriva za tri do šest nedelja i ukoliko nije bilo promena drugih parametara, cena goriva se menja u istom smeru. Međutim u drugoj polovini 2017. kada se cena sirove nafte povećala sa 44,82 na 67,02 dolara za barel, tj. za 50 odsto, cene goriva su ostale gotovo nepromenjene. Skok nafte je ovog puta kompenzovan drugim uticajima, kursa dolara i tržišnih kretanja. Dok je u poslednjih mesec dva sve što utiče na maloprodajnu cenu goriva išlo na gore. Gotovo istovetna je situaciju u svim zemljama u regionu, jer su izložene istim uticajima. Srbija više od 80 odsto svojih potreba za gorivom zadovoljava iz uvoza, bilo uvozom sirove nafte, bilo derivata, tako da je ne moguće izbeći uticaj globalnog tržišta nafte i međusobnog odnosa valuta - ukazuje Mićović.
Ostavi komentar