Lakši uvid u sve urbanističke planove u Srbiji

Digitalni centralni registar planskih dokumenata koji je pušten u rad krajem maja trebalo bi da omogući trenutni uvid u urbanističke i prostorne planove za čitavu teritoriju Srbije putem javnog internet portala.

Formiranje Centralnog registra planskih dokumenata trebalo bi da pomogne investitorima u razmatranju potencijalnih lokacija za ulaganja, olakša javnim službama postupak izdavanja građevinskih dozvola i smanji mogućnost korupcije.

“Registar je jedinstvena baza koja treba da omogući brz i lagan uvid u sve vrste urbanističkih planova, svima onima koji imaju ideju šta da urade da provere da li je njihova ideja realna, kako ne bi gubili vreme.

On je zakonom potkrepljen i vidimo sve više planova na registru. Pored toga, nije ideja da se u bazi nađu samo novi planovi već i neki stari”, objašnjava direktor razvoja u kompaniji OSA Računarski inženjering Boris Damjanović.

Osim toga, građani će moći da vide koje lokalne vlasti nisu donele planove, ili ih nisu dostavile u Centralni registar.

“Jednim jednostavnim postupkom, klikom, na osnovu lakog i brzog pristupa može da se vidi šta je na konkretnoj parceli predviđeno.

Ideja je da cela teritorija Srbije bude u bazi podataka, kada imate sve podatke na jednom mestu investitor može sve da pogleda”, navodi državna sekretarka u Ministarstvu građevine, saobraćaja i infrastrukture Aleksandra Damnjanović i dodaje da je do sada svaki potencijalni investitor morao da ide u svaku opštinu pojedinačno kako vi video uslove za izgradnju.
Ona kaže i da je registar dvostruka korist za građane.

“Mogu da saznaju sve informacije o prostoru, šta se gradi u njihovom okruženju, to je ta javna dostupnost svih podataka. Druga je da u ranoj fazi, pre nego što se usvoje planovi, mogu da utiču na te planove. Dajemo građanima mogućnost da utiču na pojedina planska rešenja”.

U Centralni registar uneto je do sada oko 300 prostornih i urbanističkih planova koji su dostupni i pretraživi na internet stranici www.crpd.gov.rs putem adrese, katastarske parcele, ili jednostavnim klikom na određenu tačku na mapi Srbije.

“Planovi stalno ulaze u registar, situacija je šarena na teritoriji srbije, pojedini sekretarijati su bili izuzetno revnosni i brzo poslali svoje planove. Najsloženiji je Beograd, ima puno planova koji moraju da se srede, završetkom Beograda doći će na popunjenost od 80 odsto”, objašnjava Boris Damjanović.