EUR 118,33 USD 104,10 CHF 105,27

Kursna lista


Zvanični kurs Evra za dan 12.12.18. :: 118.3459 rsd

Tekst objavljen: 08.12.2018 13:07        


Početak svake grejne sezone donosi i žalbe građana na kvalitet grejanja, mlake radijatore, temperaturu u stanovima ispod minimalno propisane. Kamatica je istraživala kako je moguće da se kvalitet grejanja razlikuje čak i u stanovima u istoj zgradi, koliko zgrade dobijaju toplotne energije od toplana i da li je moguće tražiti od toplane da grejanje „pojača“.

Kvalitet grejanja zavisi od energetske efikasnosti zgrada

„Beogradske elektrane“ isporučuju toplotnu energiju svakoj zgradi shodno projektovanoj količini toplote potrebne za zagrevanje svakog objekta, pojedinačno. To znači da svaka zgrada dobija onoliko toplotne energije koliko je potrebno da u svakom stanu, pri svim vremenskim uslovima, a do minus 12,1 stepen celzijusa spoljašnje temperature, bude propisana temperatura vazduha u zagrevanim prostorijama od 20 stepeni, sa maksimalnim odstupanjem od jednog stepena. To znači da zgrade dobijaju različitu količinu toplotne energije, a istovremeno je ista temperatura u zagrevanim prostorijama“, objašnjavaju u Beogradskim elektranama.

Što veća hladnoća napolju, to hladniji radijatori u stanovima

Toplane su dužne da u dnevnim boravcima, spavaćim sobama, predsobljima, degažmanima i kuhinjama greju tako da u ovim prostorijama bude 20 stepeni Celzijusa. Za posebne toalete propisano je grejanje od 15 stepeni, dok bi u kupatilima trebalo da bude 22 stepena. Grejanje propisano za garaže je pet stepeni. Dozvoljeno odstupanje temperature u odnosu na navedenu je jedan stepen. Međutim, ovi uslovi važe samo ukoliko spoljna temperatura nije niža od 12,1 stepen celzijusa. Ukoliko je napolju hladnije toplanu više ne garantuju propisane temperature u stanovima.

U praksi to izgleda ovako: u novim zgradama investitor podnosi zahtev za priključenje na daljinsko grejanje. Elektrane zatim izdaju tehničke uslove za projektovanje i izvođenje instalacija, a nakon toga investitor zgrade angažuje projektanta koji na osnovu tog dokumenta samostalno projektuje koliko jednoj zgradi treba toplotne energije.

Pitanje koje se ovde nameće je da li svaki projektant uradi baš onako kako i dokumenta toplana to propisuju, ko to kontroliše i da li je moguće da kupac stana u novoj zgradi to sve proveri.

U starim zgradama, kako kažu u Beogradskim elektranama, uglavnom se nalaze modernizovane stanice. Novac za domernizaciju postrojenja obezbedio je grad Beograd i „Beogradske elektrane“.

„Svaki objekat u kome se nalazi modernizovana podstanica, na svojoj spoljašnjoj strani ima postavljen senzor koji registruje spoljnu temperaturu vazduha. Na osnovu tako izmerene temperature on signalizira automatizovanoj podstanici da preuzme onu količinu toplotne energije da bi se u zagrevanom prostoru postigla temperatura od 20 stepeni, koliko je i propisano“, kažu u Beogradskim elektranama. Oni još i dodaju da svaki objekat ima sopstvenu, specifičnu potrošnju toplotne energije, i na nju u najvećoj meri utiče energetska efikasnost objekta. Takođe, ako se u nju ne ulaže, kvalitet grejanje će slabiti iz godine u godinu, jer će se isporučivati ista količina toplotne energije kao i kada je zgrada bila nova, sa novom fasadom i stolarijom. 

Ukoliko se skupština stanara složi da je u stanovima u grejnjoj sezoni hladno postoji mogućnost da se toplani podnese molba za veću isporuku toplotne energije u podstanicu. Ali, to mogu da traže samo one zgrade u kojima stanari imaju kalorimetre i grejanje plaćaju po utrošku. Za zgrade u kojima se grejanje plaća po kvadratu stambenog prostora ta opcija ne postoji. Za veću temperaturu u stanovima samo za jedan stepen, računi bi bili veći u proseku za pet do sedam procenata.

Ostavi komentar


Pročitao/la sam i prihvatam uslove korišćenja




Povezane teme:
kamatica Beograd toplana grejanje na toplanu grejanje održavanje zgrade energetska efikasnost

Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana