EUR 117,60 USD 106,23 CHF 107,29

Kursna lista


Zvanični kurs Evra za dan 16.09.19. :: 117.6136 rsd

Tekst objavljen: 05.01.2019 14:01        


Početak svake grejne sezone donosi i žalbe građana na kvalitet grejanja, mlake radijatore, temperaturu u stanovima ispod minimalno propisane. Kamatica je istraživala kako je moguće da se kvalitet grejanja razlikuje čak i u stanovima u istoj zgradi, koliko zgrade dobijaju toplotne energije od toplana i da li je moguće tražiti od toplane da grejanje „pojača“.

Kvalitet grejanja zavisi od energetske efikasnosti zgrada

„Beogradske elektrane“ isporučuju toplotnu energiju svakoj zgradi shodno projektovanoj količini toplote potrebne za zagrevanje svakog objekta, pojedinačno. To znači da svaka zgrada dobija onoliko toplotne energije koliko je potrebno da u svakom stanu, pri svim vremenskim uslovima, a do minus 12,1 stepen celzijusa spoljašnje temperature, bude propisana temperatura vazduha u zagrevanim prostorijama od 20 stepeni, sa maksimalnim odstupanjem od jednog stepena. To znači da zgrade dobijaju različitu količinu toplotne energije, a istovremeno je ista temperatura u zagrevanim prostorijama“, objašnjavaju u Beogradskim elektranama.

Što veća hladnoća napolju, to hladniji radijatori u stanovima

Toplane su dužne da u dnevnim boravcima, spavaćim sobama, predsobljima, degažmanima i kuhinjama greju tako da u ovim prostorijama bude 20 stepeni Celzijusa. Za posebne toalete propisano je grejanje od 15 stepeni, dok bi u kupatilima trebalo da bude 22 stepena. Grejanje propisano za garaže je pet stepeni. Dozvoljeno odstupanje temperature u odnosu na navedenu je jedan stepen. Međutim, ovi uslovi važe samo ukoliko spoljna temperatura nije niža od 12,1 stepen celzijusa. Ukoliko je napolju hladnije toplanu više ne garantuju propisane temperature u stanovima.

U praksi to izgleda ovako: u novim zgradama investitor podnosi zahtev za priključenje na daljinsko grejanje. Elektrane zatim izdaju tehničke uslove za projektovanje i izvođenje instalacija, a nakon toga investitor zgrade angažuje projektanta koji na osnovu tog dokumenta samostalno projektuje koliko jednoj zgradi treba toplotne energije.

Pitanje koje se ovde nameće je da li svaki projektant uradi baš onako kako i dokumenta toplana to propisuju, ko to kontroliše i da li je moguće da kupac stana u novoj zgradi to sve proveri.

U starim zgradama, kako kažu u Beogradskim elektranama, uglavnom se nalaze modernizovane stanice. Novac za domernizaciju postrojenja obezbedio je grad Beograd i „Beogradske elektrane“.

„Svaki objekat u kome se nalazi modernizovana podstanica, na svojoj spoljašnjoj strani ima postavljen senzor koji registruje spoljnu temperaturu vazduha. Na osnovu tako izmerene temperature on signalizira automatizovanoj podstanici da preuzme onu količinu toplotne energije da bi se u zagrevanom prostoru postigla temperatura od 20 stepeni, koliko je i propisano“, kažu u Beogradskim elektranama. Oni još i dodaju da svaki objekat ima sopstvenu, specifičnu potrošnju toplotne energije, i na nju u najvećoj meri utiče energetska efikasnost objekta. Takođe, ako se u nju ne ulaže, kvalitet grejanje će slabiti iz godine u godinu, jer će se isporučivati ista količina toplotne energije kao i kada je zgrada bila nova, sa novom fasadom i stolarijom. 

Ukoliko se skupština stanara složi da je u stanovima u grejnjoj sezoni hladno postoji mogućnost da se toplani podnese molba za veću isporuku toplotne energije u podstanicu. Ali, to mogu da traže samo one zgrade u kojima stanari imaju kalorimetre i grejanje plaćaju po utrošku. Za zgrade u kojima se grejanje plaća po kvadratu stambenog prostora ta opcija ne postoji. Za veću temperaturu u stanovima samo za jedan stepen, računi bi bili veći u proseku za pet do sedam procenata.

2 komentara

  1. User image
    VLASTIMIRKA vlastic 17.12.2018 9:01

    najveci haos po gradjane je tzv daljinsko grejanje..neuredjen zakon nepostovanje od strane toplana ..zadrzavanje apsolutne moci u odredjivanju uslova od strane toplane.. kako god gradjani placaju grejanje po zajednickoj ceni bez obzira na kalorimere .. uglavnom se na isto na kraju svede.. usluge su sve skuplje i losije a racuni redovniji i pod pritiskom tuzbi.. ,,svoje nedam tudje odmah hocu,, uglavnom je to geslo na svim .. odrzavanje sata struja na objektima koji ne trose struju je cca 1000 din mesecno puta 10 g 120000 din .. vodomer isto ..potrosnja struje preko podize joj cenu na evropski nivo.. a plate narocito u privatnom sektoru i van centara moci su bedne ..blago onom ko je van

  2. User image
    Ing Zoran Vukov 30.12.2018 17:45

    Sve zgrade građene za grejanje daljinski su projektovane sastandardnom fasadnom izolacijom po JUS standardima i nihova godišnja prosečna potrošnja kwh da se zadovolje uslovi da temperatura bude u granicama 20 + - 1 stepen Celzijusa je do 100 kwh/m2 stana. Po m2 stanbenog prostora je merenjem zadnjih 13 god dobijen prosek od 97,4866 kwh/ m2 stana za plaćanje , a po m2 zagrevanog prostora zgrade jer se greje i hodnik i drugi prostor iznosi 90,9938 kwh/m2 god. Ovi podaci se kriju od korisnika jer se naplaćuje sada u Beogradu paušalno bez prikaza OBRAČUNA 189,2615 kwh/m2 stana tako da svaki korisnik plaća dve grejne sezone godišnje ili svakih 6 meseci kupi kwh sa kojim može da se godišnje prosečno greje.
    Da bi se uverili pošto ja posedujem podatke jer sam snimao stanja kalorimetra tokom ovih 13 god od leta 2005 kada je ugrađen kalorimetar u predajnu stanicu zgrade, izneću ove podatke. Prva vrednost je količina kwh koja je godišnje isporučena po m2 UKUPNO ZAGREVANOG PROSTORA OBJEKTA, a u zagradi je količina kwh koja se godišnje isporučila po m2 stana za plaćanje. Tako 2005/06 104,984 kwh/m2 god [112,1965 kwh/m2 stana za plaćanje]; 2006/07 75,666 kwh/m2 god [80,8646 kwh/m2 stana god blaga zima; 2007/08 94,650 [101,1532] 2008/09 90,867 i 97,4090 ]; 2009/10 89,845 , [96,3144 ; 2010/11 96,472 i [103,4190]; 2011/12 99,4928 i [106,6560]; 2012/13 82,5459 i [88,4890]; 2013/14 72,3461 i [77,5547] ; 2914/15 90,1188 i [96,5243] ; 2015/16 89,1879 i [96,0166] ; 2016/17108,4911 kwh/m2 god i [116,2026 ] najhladnija zima; 2017/1888,2537 kwh/m2 god i [94,5265 kwh/m2 stana za plaćanje]. Ove podatke mislim da niko od građana nije prikupio pa ih treba sačuvati. na osnovu obih podataka dobijena je prosečna godišnja količina isporučenih kwh/m2 Objekta i po m2 god stana za plaćanje I TO SU ISKUSTVENE KOLIČINE kwh sa kojim se i cenovnik toplane trebao da formira. Tako sa prosečnom količinom od 90,9938 kwh/m2 UKUPNO ZAGREVANOG PROSTORA U OBJEKTU pomnoženoj sa prodajnom cenom od 7,57 din/kwh daje ISPRAVNU CENU od 688,823 din/m2 UKUPNO ZAGREVANOG PROSTORA U OBJEKTU sa kojom se množe sve površine u zgradi gde su ugrađeni grejna tela (radijatori i ceci) a dobijeni iznos se deli sa ukupnom stanbenom opovršinom i tako se dobija paušalna cena za zagrevanje samo gde u objektu nije ugrađen kalorimetar. Tako dobijena vrednost (za plaćanje od 97,4866 kwh/m2 stana god x 7,57 din/kwh =738,2756 din/m2 god je godišnji iznos AKONTACIJE koji se deli sa 12 mes i dobija ispravna obaveza od 61,5229 din/m2 mes . Na kraju grejnog perioda mora se izvršiti obračun na osnovu stvarno kupljenih kwh i stvarno isporučenih kwh i to je prikaz OBRAČUNA:Ovo je ispravan način fakturisanja koji se ne izvodi jer se sa dvostruko većom akontacijom i bez obračuna prisvaja vrednost jedne grejne sezone godišnje a čega korisnici nisu svesni jer ne očitavaju stanja kalorimetra i sami provere iznos koji im se stavlja za plaćanje.

Ostavi komentar


Pročitao/la sam i prihvatam uslove korišćenja




Povezane teme:
energetska efikasnost održavanje zgrade grejanje grejanje na toplanu toplana Beograd kamatica

Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana