Sve je više građana koji se odlučuju da i osnovne namirnice kupuju na odloženo. Trgovci kažu da je najbolji pokazatelj siromaštva to što potrošači na poček odlažu i pazare znatno manje od maksimalne vrednosti čeka.
Trgovinski lanci se već neko vreme prosto utrkuju ko će dati više odloženih dana za plaćanje, a većina je ukinula i limit koliko para kupci moraju da potroše da bi platili na poček.
Loše na duže stazeU Uniji poslodavaca ukazuju na to da promet u trgovinama opada i ocenjuju da veliki poček ne odgovara ni trgovcima ni proizvođačima. - Omogućavanje odloženog plaćanja je trenutni način da se održi prodaja, ali je sve to na duže staze veoma loše - kaže Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca. |
- U našim objektima potrošači imaju mogućnost odloženog plaćanja do 210 dana bez limita kupovine i za kupovinu preko 6.000 dinara proizvoda tehnike, tekstila i galanterije, odloženo plaćanje do 360 dana. U ukupnom prometu čekovi učestvuju sa oko sedam odsto, a građani na čekove ispisuju i velike i male iznose - kažu u Merkatoru.
Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta, smatra da građani žive u iluziji da korišćenjem odloženog plaćanja mogu barem da očuvaju životni standard.
- Računi moraju da se plate pre ili kasnije, pa jedan broj potrošača neminovno dođe u tešku poziciju da ne može da izmiri obaveze. Mnogi u tih pola godine ili godinu ostanu bez posla, pa su primorani da dižu kredite kako bi isplatili dugove. To onda više nije beskamatno, kako se reklamira. Čekovi imaju smisla samo onda kada plate realno rastu iz meseca u mesec ili u periodu hiperinflacije - objašnjava Savić.
Ostavi komentar