Ujedinjene nacije zapale su u najveću finansijsku krizu u poslednjoj deceniji. Prilaz pokretnim stepenicama u sedištu UN u Njujorku ograđen je žutom trakom na kojoj piše da nisu u funkciji
Na prvi pogled ovaj prizor i ne izgleda toliko bitno, ali sigurano simbolizuje svu ozbiljnost finansijske krize sa kojom se ova organizacija suočava zbog toga što desetine zemalja kasne sa godišnjom uplatom. Prema rečima generalnog sekretara UN Antonija Gutereša, mere štednje su uvedene„zbog najveće finansijske krize sa kojom se svetska organizacija suočila u poslednjih deset godina“.
Operativni budžet je u manjku za skoro 1,2 milijarde dolara zbog dugovanja pojedinih država.Ujedinjene nacije su prestale da zapošljavaju i otkazale su službena putovanja i sastanke koji bi podrazumevali plaćanje prekovremenog rada. Uz to se smanjuju i troškovi grejanja i klimatizacije.
Šta je glavni razlog problema u kojem su se našle Ujedinjene nacije?
Za ovu godinu svoje doprinose je uplatilo svega 134 od 193 zemlje-članice, pa je svetska organizacija ove godine „kratka“ za skoro 1,2 milijarde dolara, a najveći dužnici su SAD, Argentina, Brazil, Izrael i Iran. Ovo nije prvi put da se Ujedinjene nacije, koje se ne mogu zaduživati i uzimati kredite, suočavaju sa manjkom novca na kraju godine. SAD kao najveći platiša UN, svoju obavezu obično uplaćuju u novembru, a za ovu i prethodne godine trenutno duguju najmanje 100 miliona dolara, piše hrvatski „Indeks”.
Komentarišući vest o finansijskim nedaćama Ujedinjenih nacija, predsednik SAD Donald Tramp je napisao na svom Tviter profilu: „Neka plate sve zemlje-članice, a ne samo SAD.“Manjku novca veoma doprinosi i činjenica da i neke druge zemlje sve češće odlažu uplatu svojih obaveza. Ipak, stručnjak za UN, Ričard Gavan iz „Krizne grupe“ smatra da ne postoji razlog zastrah za budućnost UN.„Čak će i Sjedinjene Američke Države na kraju ispuniti većinu finansijskih obaveza“, kaže Gavan i dodaje da se UN više suočavaju sa problemima likvidnosti, nego sa punom finansijskom krizom.
Mere štednje u UN mogu da izgledaju skromno ako se zna da ova organizacija upošljava hiljade zaposlenih i da ima veliku mrežu kancelarija širom sveta. Portparol organizacije je rekao novinarima da se samo isključivanjem pokretnih stepenica uštedi 38 dolara dnevno, što je 14 hiljada dolara na godišnjem nivou. Čini se da je taj korak prevashodno usmeren na novinare čije su kancelarije na nižim spratovima, pa sada moraju koristiti obične stepenice ili prenatrpane liftove. Pojedini sumnjaju da im se na taj način „namerno otežava život“, kako bi što više pisali i izveštavali o dugovima članica i neplaćanju obaveza. Smicalica, izgleda, veoma dobro funkcioniše.
Ostavi komentar