LONDON, 13. aprila (Tanjug) - Agrokorovo preuzimanje Merkatora 2013. godine trebalo je da omogući stvaranje jednog od najvećih koncerna tog tipa u centralnoj i istočnoj Evropi i da pomogne obnavljanju veza u bivšoj Jugoslaviji, ali su efekti te akvizicije bili upravo suprotni i gurnuli hrvatsku grupaciju preko litice, piše Fajnenšel tajms.
Agrokor je, navodi FT, za vreme svog širenja napravio preko 3,5 milijardi evra duga prema kreditorima i 2,2 milijarde evra duga prema dobavljačima, što znači da je dug šest puta veći od ukupne vrednosti Agrokorovog kapitala, prema podacima iz septembra 2016. godine.
"U ovom trenutku, poverenik kog je imenovala hrvatska vlada pregovara sa bankama i poveriocima o injekciji likvidnosti u iznosu od nekoliko miliona evra koja bi kompaniju trebalo da zadrži na površini i da spreči da potone", dodaje se u tekstu.
Ivicu Todorića, vlasnika 95 posto akcija kompanije, Fajnenšel tajms je nazvao balkanskim oligarhom, koji je prošle nedelje kontrolu poslovanja prepustio Republici Hrvatskoj. Britanski list spominje i "Lex Agrokor", zakon koji sistemski važnim kompanijama pruža zaštitu od bankrota.
"Problemi grupacije vrlo su važni. Agrokor zapošljava 60.000 ljudi u Hrvatskoj, Sloveniji, Srbiji, Bosni i Hercegovini i Mađarskoj, a održava i veliki broj radnih mesta kod dobavljača. Godišnji prihodi iznose 6,5 milijardi evra i čine 15 posto hrvatskog BDP-a", piše FT, i dodaje izjavu hrvatskog ministra finansija kako bi Agrokorove muke mogle umanjiti ovogodišnji ekonomski rast Hrvatske.
U tekstu se kao glavni kreditori Agrokora navode Sberbank i VTB iz Rusije, kao i lokalne filijale austrijskih Erste Grupe i Rajfajzen banke i italijanskih banaka Unikredit i Intesa Sanpaolo.
FT prenosi da su ljudi upoznati sa situacijom kazali da su problemi Agrokora posledica neprimerenog i lošeg upravljanja troškovima, kao i preteranim širenjem.
"Akvizicija Merkatora posebno je čudna, jer Agrokor prema ugovoru nije mogao finansijski i operativno da integriše Merkator pre nego što je nivo duga smanjen na dogovorene nivoe. Pored toga, Agrokor je propustio priliku za refinansiranje 2014. godine", piše u članku.
U januaru su stvari počele iznenadujuće brzo da se odvijaju, jer je Agrokor objavio da je refinansiranje otkazano pošto nije mogao da dobije razumne uslove za zaduživanje.
"Za Zapadni Balkan, koji je preživeo teška vremena nakon pada komunizma, kriza Agrokora je još jedan problem koji regionu u ovom trenutku nije potreban", zaključuje se u članku FT-a.
Ostavi komentar