Prosečan račun u prodavnicama za samo tri godine pao je sa 500 na 365 dinara, kupovine su sve ređe, sve češće plaćamo čekovima.
I još svaki treći proizvod kupujemo na akcijama koje podrazumevaju popust.
- Evro je za to vreme dosta ojačao, pa je realan pad računa još veći, to jest količina kupljene robe još je manja - objašnjavaju u velikom trgovinskom lancu.
Prosečan građanin gotovo polovinu mesečnih primanja izdvaja na hranu. Za potrošačku korpu potrebno mu je više od jedne i po zarade, a u dnevnoj korpi već su godinama isti proizvodi - hleb, mleko, neki od jeftinijih suhomesnatih proizvoda, jogurt i cigarete.
- Građani sve češće odlučuju da kupe proizvode trgovačkih robnih marki umesto poznatih brendova, jer su i do 30 odsto jeftiniji - kažu veliki trgovci.
Dve trećine kupaca velike nabavke obavlja jednom mesečno, dok su ranije to činili bar dva puta mesečno.
- U svim aspektima radi se na smanjenju troškova, od dolaska u prodavnicu automobilom do krajnjeg računa u njoj - kaže ekonomista Aleksandar Stevanović, konsultant mreže za poslovnu podršku.
Čak i kada kupac ode u veliku mesečnu nabavku, kupuje proizvode na akcijama.
- Građani najčešće po sniženoj ceni pazare meso, koje mimo sniženja malo ko i pogleda, voće i povrće, ulje, brašno, suhomesnate proizvode. Na akcijskim sniženjima ostvari se i do 30 odsto ukupnog prometa - objašnjavaju trgovci.
Sve više ljudi traži drugu, lošiju i jeftiniju klasu voća, povrća i mesa.
- Koliko je pao standard pokazuje i to što se na TV sve više reklamiraju akcije u prodavnicama - objašnjava sociolog Dragan Đoković.
Ostavi komentar