Građani Srbije sve manje koriste kreditne kartice, jer su kamate paprene, iako su i domaća i strana referentna kamata od kojih zavisi cena korišćenja plastičnog novca drastično pale.
Tako, banke i dalje naplaćuju kamatu od 22 do 30 odsto godišnje, zavisno da li je u pitanju "dina" ili "visa" i "mastercard".
Ovo je glavni razlog da najveći broj građana radije uzima čekove, pa ih u opticaju imamo 12 miliona komada dok je nivo kreditnih kartica sve manji.
- Od izdatih 1,1 milion kreditnih kartica, aktivna je samo polovina - 536.762 aktivno. Slabu upotrebu plastičnog novca potkrepljuje i činjenica da od 85 milijardi dinara limita, koristi se svega 33,7 milijardi dinara - navode u Centralnoj banci. Inače, svako korišćenje kreditne kartice podrazumeva godišnje održavanje koje iznosi od 1.500 do 3.000 dinara.
Bankari ponavljaju staru priču za visoke kamate na kreditne kartice, kao i za dozvoljeni minus "da su im veliki troškovi, a mala sigurnost naplate". Narodna banka Srbije je još pre dve godine najavila, a nedavno ponovila da će uticati na banke da koriguju kamate na kreditne kartice, kao što je učinila sa cenom dozvoljenog minusa.
Šta reći, za kamate banaka kada se populaciji koja trenutno čuva sistem, penzionerima, plasiraju keš krediti po stopi od. 14 posto, a svi znamo da je zakonska zatezna kamata trenutno 12 posto. U kojoj to normalnoj državi postoji. A stalno su puna usta kako se brinemo o toj čestitoj strukturi stanovništva. Svaki od njih ima pravo da tuži banku jer primenjuje zelenasku kamatu.