Kreditna aktivnost firmi u padu a kod građana stagnira

Kreditna aktivnost firmi je u blagom padu, dok kod stanovništva ona stagnira, pokazuju podaci Udruženja banaka Srbije za avgust.

Ukupna zaduženost privrede i građana u avgustu je iznosila 2.074 milijarde dinara, što je pad za 0,5 odsto u odnosu na jul, a u odnosu na kraj prošle godine za 2,3 odsto.

Ukupna zaduženost privrede u avgustu je iznosila 1.332 milijarde dinara, što je pad od 0,7 odsto u odnosu na prethodni mesec, a 4,1 odsto u odnosu na kraj protekle godine.

Ukupan iznos kredita za preduzetnike je na kraju osmog meseca manji nego početkom godine za 25,1 odsto, odnosno pao je sa 59,34 milijarde dinara na 44,41 milijardu dinara.

Stanovništvo se u avgustu zadužilo za 697 milijardi dinara, što je rast od oko tri odsto u odnosu na kraj protekle godine.

Građani su u avgustu koristili više gotovinskih kredita u odnosu na početak godine, te je na kraju osmog meseca ukupan iznos keš kredita iznosio 213,75 milijardi dinara.

U istom periodu, potrošački krediti su u blagom padu, pa su sa 24,82 milijarde dinara sa početka godine pali na 23,95 milijardi dinara na kraju avgusta.

U blagom porastu su i stambeni i poljoprivredni krediti. Ukupan iznos stambenih kredita na kraju avgusta iznosio je 372,51 milijardi dinara, a poljoprivrednih 43,97 milijardi.

Generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Veroljub Dugalić rekao je danas na konferenciji za novinare da je stagnacija kredita duže vreme prisutna, kako kod kompanija, preduzetnika i stanovništva, što potvrđuju i poslednji podaci za avgust.

"Dobro je što nema osetnog pada, ali nema ni rasta kreditne zaduženosti", istakao je on.

Govoreći o učešću docnje u dugu, on je rekao da i ona stagnira i da u avgustu iznosi 16,3 odsto, isto kao i 31.decembra prošle godine.

Govoreći o strategiji za rešavanje problematičnih kredita koju je vlada usvojila, Dugalić kaže da će ona pomoći rešavanju ovog problema, ali da je za trajno rešavanje ovog pitanja neophodan oporavak privrede.

"Sve te mere, i ovo što je vlada pripremila, kao i ono na čemu radi NBS u saradnji sa bankama, su pokušaj da se u kratkom roku ne povećava obim loših kredita i da se eventualno smanji taj teret kroz razne aktivnosti", istakao je on.

Promena poreskih rešenja je, kako je naveo, svakako značajnija podrška bankama u rešavanju problema sa lošijim kreditima.

"Nije bilo prirodno naplaćivati porez na otpis nekih potraživanja i ovom strategijom je to otklonjeno. Ako banka otpiše neko potraživanje billa je dužna da plati porez na to. To je bilo loše rešenje i vlada je usvojila takav jedan predlog koji je formulisao bankarski sektor što je dobro", istakao je generalni sekretar UBS-a.
Upitan da li to znači da će ubuduće biti više otpisa, on je rekao da je to teško predvideti.

Podsetio je da je oko 3,6 milijardi evra iznos loših kredita sa docnjom preko 90 dana.

Dugalić je stoga podvukao da je trajno rešenje za loše kredite da se leči uzrok, a on leži u slaboj privredi.