BEOGRAD, 26. januar (Tanjug) - Privrednici niškog regiona svoje razvojne šanse treba da traže u sektoru usluga, koji će u ovom regionu posebno biti razvijen, jer se 2017. očekuje završetak Koridora 10 u pravcu prema Bugarskoj i Makedoniji, ali i početak gradnje autoputa prema Prištini, rečeno je danas na tribini "Potencijali niškog regiona na putu Srbije ka EU i evropski fondovi".
Na taj način Niš postaje najveće čvorište na Balkanu povezan autoputevima, a važan oblik transporta je i aerodrom Niš, koji za sada ima devet linija, navedeno je u saopštenju.
Direktor Regionalne privredne komore Niš (RKP) Aleksandar Milićević je rekao na tribini "Potencijali niškog regiona na putu Srbije ka EU i evropski fondovi" održanoj u organizaciji magazina Srpska ekonomija (SE) na Ekonomskom fakultetu u Nišu.
Govoreći o potencijalima ovog dela zemlje na putu Srbije ka EU, direktor RKP je istakao da je reč o privrednom regionu, koji obuhvata niški, pirotski i toplički okrug, ima oko 4.300 aktivnih privrednih društava i nekoliko desetina hiljada preduzetničkih radnika.
Milićević je istakao da je kada je reč o privredi postoji velika razlika između niškog regiona i najrazvijenijih delova Srbije - Beograda i Vojvodine.
Banke i veliki trgovinski lanci, ukazao je, nalaze u prestonici.
Objašnjavajući strukturu privrede regiona naveo je industriju, poljoprivredu i usluge, koje se po oceni direktora RKP naveći potecijal ovog dela Srbije.
"Što se tiče usluga, veliki potencijal je i IT sektor, ali u tome moramo hitno da se posvetimo edukaciji mladih, jer je razvijeniji deo Srbije u toj oblasti znatno napredniji", rekao je Milićević.
On je istakao da je najneiskorišćeniji potencijal niškog regiona sektor poljoprivrede, a jedan od razloga zašto je to tako navodi samu EU.
"Isto je kao i kod naših susede Bugara, koji kažu da im je EU donela veliki pad poljoprivredne proizvodnje. Od 90 posto bruto društvenih proizvoda u poljoprivredi, a 89 posto dok je Bugarska bila deo Varšavskog pakta, pali su na 12 posto. Morali su da se prilagode sistemu poljoprivrednih kvota i svega što podrazumeva EU. Tek poslednjih nekoliko godina počinje rast u poljoprivrednoj proizvodnji kod ove članice EU", kaže Milićević.
On napominje da se mora podići svest domaćeg proizvođača o standardima proizvodnje, kako bi mogao da izvozi svoje proizvode na tržište zemlja EU.
Što se tiče evropskih fondova, direkto RKP konstatuje da su u niškom regionu upoznati sa mogućnostima IPA i prekograničnim fondovima i da za ove projekte postoje kvalifikovani kadrovi u centrima ovog regiona.
Direktor Slobodne carinske zone Pirot Dragan Kostić je rekao su slobodne zone jedan od instrumenata za privlaćenje direktnih investicija.
"Treba nešto raditi u regiono. Kada pogledamo da je prosečna plata u Bogradu 750 evra, u Nišu 480 evra, a u Vojvodine 600 evra, pokazuje da država treba da ima neke specijalne mere da se primene na jugu Srbije - da se ujednači. Prošle godine je u niškom regionu došlo do privlačenja direktnih investicija. Ove rezultate su 2013. počele da daju kompanije koje su došle da rade u Srbiju - Leoni, Gramer, Jura korporacija i Mišelin Tigar", rekao je Kostić.
Ostavi komentar