KOPAONIK, 7. marta (Tanjug) - Potrebno je da nastaviti stabilnost u dosad ostvarenim reformama i, umesto novih ušteda, ostvariti održivost tih reformskih mera, poruka je prvih izlaganja na Biznis forumu koji je danas otvoren na Kopaoniku. Istovremeno, ukazano je na potrebu restrukturisanja javnog sektora gde i dalje postoji problem viška zaposlenih.
Za guvernerku Narodne banke Srbije Jorgovanku Tabaković, stabilnost je ključna reč za sve učesnike i nosioce uloga u javnom i političkom životu, i odlika onog što je do sada urađeno u reformskim aktivnostima u poslednje tri godine.
Ako se jedna uspešna godina može nazvati slučajnošću, to se ne može reći za dve uzastopne uspešne godine, a pogotovo ne za tri, ili čitav Olimpijski ciklus dobrih rezultata, rekla je Tabaković na prvoj plenarnoj sednici Kopaonik biznis foruma.
"Nas u NBS, postignuto podseća da smo odredili put održivog napretka koji treba očuvati i unapređivati", navela je ona i istakla da je zadovoljna učinjenim, jer je vraćeno poverenje u domaće institucije, u nosioce ekonomskih politika i u domaću valutu.
Nabrajajući ostvarene rezultate, pomenula je promenu pristupa monetarnoj politici, što je u konačnom ishodu dalo u 2016. međugodišnju inflaciju od 1,6 odsto, stabilan kurs, manje kamatne stope, i najniži nivo problematičnih kredita u poslednjih šest godina.
Guverner NBS očekuje da će se inflacija kretati u granicama cilja tokom celog perioda projekcije, a u kratkom roku na njen rast će uticati niska baza cena nafte i derivata, kao i januarsko povećanje cena cigareta.
Prema njenim rečima, u prošloj godini je zabeležen najniži nivo problematičnih kredita u šest godina, a devizna štednja građana u januaru ove godine prvi put premašila 9 milijardi evra.
Ministar finansija Dušan Vujović izjavio je da smo u protekle dve godine imali svaki put sve bolje rezultate od planiranih i podvukao da u 2017. treba da ostvarimo održivost mera reformi, umesto novih ušteda i strukturnih poboljšanja.
On je kazao da "u svakom pogledu sve više napredujemo" i podsetio da je 2010. zemlja ušla u period u kome nije bilo jasno šta se radi i šta se želi, ali je u protekle dve godine uspevala da ostvari mnogo bolje rezultate od planiranih.
Ukazao je da je prošle godine planirani deficit budžeta bio 3,95 odsto, a da je ostvareno 1,4 odsto.
On je rekao da su ključni problemi koji su preostali da se zatvore breše koje mogu da pogoršaju deficit, a to su strukturni deficiti, kao što je porast neplaćenih obaveza i neefikasnost javnih preduzeća.
Vujović je dodao da treba reformisati i javnu administraciju, jer se nakon toga može na duži rok održati predviđena stopa rasta.
Srbija će u naredne dve godine sigurno ostvariti privredni rast od 3,5 odsto i po prvi put je uspela da stabilizuje stopu privrednog rasta bez obzira na, recimo, variranje izvoza Fijata, rekao je Vujović koji očekuje da će Srbija nakon perioda od dve godine dostići i rast od oko četiri odsto.
"Imamo permanento ubrzanje stope rasta i permanentno premašujemo predviđeni rast", naglasio je on.
Kada je reč o nivou plata i penzija, Vujović je rekao da je on još uvek nizak, ali da "ne možemo više da se protegnemo od gubera".
Vujović je kazao i da je učešće javnog duga u BDP-u na silaznoj putanji i da smo sada već na "crvenoj liniji" da ga spustimo ispod 70 odsto. Do očekivanog pristupanja Evropskoj uniji, javni dug će sigurno biti na nivou od 60 odsto učešća u BDP-u i ispod tog nivoa, dodao je on.
Predsednik fiskalnog saveta Srbije Pavle Petrović rekao je da bi trebalo održati odlične rezultete u fiskalnoj konsolidaciji i privrednom rastu.
Prema njegovim rečima, velika stvar je što je prošle godine Srbija ostvarila rast od 2,8 odsto, koji je najveći od izbijanja krize 2008. godine.
Petrović je napomenuo da, iako nizak, deficit treba još smanjivati, zbog previskog javnog duga, koji iznosti nešto više od 70 odsto BDP-a i koji je, kako je rekao, nepodnošljiv.Osvrnuo se i na problem državne uprave i dodao da se nije postiglo planirano smanjenje zaposlenih, što je jedna od oblasti gde se nije napredovalo.
On je ukazao da u prosveti, zdravstvu, državnoj administraciji i na lokalu treba tačno utvrditi potrebu za zaposlenima, šta bi oni radili i kakve bi usluge davali, kako bi se onda odredio njihov broj.
Predsednik Saveza ekonomista Srbije Vlahović rekao je da, umesto da prebacujemo teret reformi na buduće generacije, vreme je da ova generacija pokaže sposobnost da konačno trasira put izlaska iz zamke tranzicionizma.
Vlahović je istakao da Vlada Srbije sve do 2015. nije bila spremna za drastične rezove i da se umesto primena mera štednje birao put odlaganja refmormi i zaduživanja.
"Tek od 2015. godine menja se model ekonomske politike. Zahvaljujući fiskalnoj konsolidaciji makroekonomske performasne Srbije u poslednje dve godine u kontinuitetu jačaju, prošle godine su ostvareni bolji rezultati nego 2015, rast je bio 2,8 odsto, deficit države gotovo dvostruko manji od planiranog 1,4 odsto, obim industrijske proizvodnje je porastao za 4,7 odsto, a prerađivačke industrije od 5,3 odsto", kaže Vlahović.
"Danas više nego ikada postoji svest o strukturnim reformama i svima je jasno da je cena odlaganja reformi prevelika. Nadam se da smo tu lekciju naučili", rekao je on.
Selektor Foruma Dragan Đuričin istakao je da Srbija mora da ostavi iza sebe populističku ekonomsku politiku i njene glavne pokretače - penzije i plate.
On je kao najveći rezultat do sada istakao fiskalnu ravotežu, koja je sve snažnija, ali je dodao da ima dosta ranjivosti u sistemu, poput nezaposlenosti mladih i druge.
Đuričin je naveo da je potrebno unapređenje konkurentnosti umesto selektivne liberalizacije, reforme u obrazovnom sistemu, nauci i sistemu zdravstvene zaštite, kao i razvoj monetarne i bfiskalne politike neutralne prema dohotku.
"Centar svih pitanja je restrukturiranje državnog sektora i uvođenje korporativnog upravljanja u preduzeća", podvukao je Đuričin.
Šef Misije Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) za Srbiju Džejms Ruf ocenio je da je Srbija sprovela neverovatnu transformaciju u prethodne dve godine i istakao da je najveći uspeh bio smanjenje nezaposlenosti.
Program koji je MMF definisao sa vladom, kako je podsteio, oslanja se na tri stuba.
Prvi je makroekonomska stabilnost za koju smatra da je na putu da se postigne. Dalje je jačanje finansijskog sektora, a potom i sprovođenje strukturnih reformi za unapređenje privatnog sektora.
"Izazov je da Srbija izgleda više kao Nemačka. Uspeće kao država samo ako bude uključila mnogo veći deo privatnog sektora", uveren je on dodajući da postoji konsenzus da se to učini.
Ruf ističe da su neophodne reforme kako bi se kreirali povoljno okruženje za rast privatnog sektora.
"Ako Vlada bude ostvarila uspeh koji je postigla na makroekonomskom planu i u domenu strukturnih reformi, Srbija ima dobru budućnost", naglasio je on.
Takođe je ocenio da je neophodno osnažiti dinar, kako bi on bio valuta u koju bi građani imali poverenja, i podvukao neophodnost povećanja pravne sigurnosti, koja je i dalje problem u Srbiji.
U svom govoru na temu "Srbija: uspesi i izazovi", rekao je da se, ako sprovede sve strukturne reforme, Srbija vratila na dobar put i sada ubrzano ide ka nivou EU.
Direktorka Svetske banke za Zapadni Balkan Elen Goldstin istakla je da je Srbija mnogo uradila na fiskalnoj konsolidaciji, ali da treba rešiti pitanje državnih i strateških preduzeća, kako bi se Srbija "katapultirala" ka još bržem privrednom razvoju.
"Mnogo je urađeno na fiskalnoj konsolidaciji i čestitam Srbiji na tome", poručila je Goldstin, na Kopaonik biznis forumu.
Ona je rekla da su njene ključne poruke da država mora reformisati javnu upravu tako da njen aparat svede na pravu veliičinu, koji će postati efikasan.
Goldstin dodaje da se mora rešiti pitanje viška zaposlenih u javnom sektoru.
"Efikasan javni aparat tako neće biti prepreka ekonomskom rastu. Moramo rešiti problem državnih preduzeća i eliminasti gubitke koje prave. To su i dalje veliki rizici", naglasila je Goldstin.
Ona je kazala da Srbija mora da ubrza i pronalaženje rešenja za preduzeća koja naziva strateškim, pošto sada prave gubitke. "Sve će to katapultirati Srbiju i omogućiti veći ekonomski rast", poručila je Goldstin.
Ona je primetila da je Srbija dosta popravila privredni ambijent za privlačenje investitotora i da je uspela da poveća izvoz, kao i da je veoma važno to što ima izvozno orijentisanu privredu.
Kako je dodala, u Srbiji je primetan rast investicija, ali zemlji je potreban privredni rast od šest odsto godišnje da bi u razvoju stigla zemlje EU.
Ostavi komentar