Dostavljački posao je od početka epidemije korona virusa i vanrednog stanja doživeo procvat u našoj zemlji. Posle buma sredinom prošle godine, ne samo da nije splasnula jagma za ovim radnicima, već posao dostave i kurirskih službi poslednjih meseci beleži ekspanziju. Tražnja za dostavljačima vrtoglavo raste, kao i njihove plate, koje su i dvostruko veće od prosečnih
“Podaci Agencije za privredne registre jasno ukazuju da su se preduzetnici tokom 2020. najviše odlučivali da pokrenu biznis registrovan za pretežnu delatnost pod šifrom: restorani i pokretni ugostiteljski objekti. U minuloj godini registrovano je ukupno 29.810 novih firmi, a njih čak 1.786 je iz oblasti dostave hrane”, kaže Miloš Turinski sa internet-portala “Poslovi Infostud” i dodaje da zato ne čudi što raste i tražnja za radnicima u ovoj delatnosti. Osim tri velike kompanije koje su konstantno u potrazi za dostavljačima, tu su i ugostiteljski objekti koji su pokrenuli sopstvene službe dostave.
Kako stići do 200.000?
Često se u oglasima mogu naći ponude poput ove: “Plata 70.000 dinara, sa vašim autom, skuterom ili biciklom. Gorivo plaćeno”. Međutim, dostavljači mahom rade i prekovremeno pa njihove zarade prelaze ovu brojku.
“Plate koje se nude zapravo su povezane sa količinom posla, a poslodavci naglašavaju da mogu da se zarade i dve prosečne plate u Srbiji, pa čak i 200.000 dinara mesečno”, kaže sagovornik Blica.
Međutim, da bi neko zaradio 200.000 dinara, što je maksimum o kom se govori kada je kurirska plata u pitanju, potrebno je najmanje 300 sati rada mesečno, a često i mnogo više. Većina zarađuje u proseku 100.000, a iznosi zavise od kompanije, broja radnih sati i vrste vozila.
Da ova zarada nije laka, svedoči činjenica da su konstantno na saobraćajnicama, bez obzira na to kakvi su vremenski uslovi, ili saobraćajni špic. Takođe, treba imati u vidu da dostavljači ponajviše koriste sopstvena vozila pa im deo zarade odlazi i na njihovo održavanje, budući da su prilično izraubovana.
Ko sve radi u ovoj industriji?
Među dostavljačima ima različitih ljudi, najčešće starosti od 20 do 63 godine, različitog obrazovanja, i uglavnom muškog pola. Žene su u ovom poslu izuzeci.
Većina intervjuisanih za ovaj posao ima između 30 i 40 godina – podatak je studije “Pakleni vozači”. – Mlađi češće rade nepuno radno vreme koristeći bicikl, a sredovečni svoj automobil, sa punim radnim vremenom. Ima pravnika, muzičara, penzionera, zanatlija, turističkih radnika… Većina govori engleski, a pojedini i druge jezike. U proseku se na ovom poslu zadržavaju šest meseci.
Ostavi komentar