Godinama unazad Beogradska berza predstavlja skrajnuto i nelikvidno sekundarno finansijsko tržište na kojem ne postoji veliki broj investicionih alternativa. Nezavidan status ovo tržište duguje neslavnim danima iz prošlosti koji su kulminirali propašću nekolicine državnih i paradržavnih banaka i kontinuiranom odsustvu državne strategije u pogledu njegovog razvoja.
Počev od izbijanja svetske ekonomske krize pa do sada, sa Beogradske berze je nestao veliki broj kompanija, a pored onih koje su otišle u stečaj, veliki broj emitenata se povukao sa tržišta voljom većinskih vlasnika. Tako je tržište sa preko 1.000 kompanija značajno suženo, a trgovina se u kontinuitetu obavlja sa veoma malim brojem akcija. Ove kompanije su skoncentrisane u okviru indeksa najlikvidnijih akcija, Belex15, a nekolicina njih čini većinu trenutnog berzanskog prometa.
Zajedničke crte spomenutih kompanija su prilično stabilan i dobar trend poslovanja, kontinuitet u ostvarivanju profita i isplati dividende, i u većoj ili manjoj meri nivo zaštite prava manjinskih akcionara iznad proseka domaćeg tržišta.
Posmatrano u poslednje tri godine korpa ovih šest dividendnih akcija donela je prilično dobre prinose što se može pripisati pre svega gore navedenim faktorima, ali i relativno niskim cenama domaćih akcija nakon velikog pada u periodu 2008-2009. godina.
Lider po ostvarenom prinosu u poslednje tri godine je gornjomilanovački Metalac, delimično i usled nastupa same kompanije koja je u ovom periodu sticala vlastite akcije. Metalac je u posmatranom periodu doneo prosečan bruto prinos na godišnjem nivou od 26,2 odsto, a ovome su doprinele i stabilne, rastuće dividende koje kompanija isplaćuje faktički od prvog dana berzanske kotacije. Visoku dvocifrenu stopu godišnje zarade od skoro dvadeset procenata zabeležio je i Messer Tehnogas, u velikoj meri usled promene dividendne politike koja od 2016. godine podrazumeva isplatu dividende. Visok godišnji prinos od 15,7 odsto doneo je Aerodrom „Nikola Tesla“, delimično usled uzlaznog poslovnog trenda, ali pre svega kao posledica raspisivanja koncesije za ovu kompaniju. Akcije Fitofarmacije akcionarima su u posmatranom periodu donele godišnju zaradu od oko 13 procenata, pre svega usled ostvarenih kapitalnih dobitaka.
U posmatranoj korpi najniži prinos zabeležile su akcije Naftne industrije Srbije i Jedinstva iz Sevojna, pre svega usled nepovoljnog poslovnog ambijenta u odnosnim branšama. Na NIS-ovo poslovanje značajan uticaj je imao veliki pad cene sirove nafte, dok Jedinstvu nisu pogodovali uslovi na tržištu građevinske delatnosti (manjak investicija u infrastrukturu i povećanje nelojalne konkurencije). Uprkos ovome, ove dve kompanije su održale prepoznatljivu dividendnu politiku i akcionarima donele pozitivan prosečan godišnji prinos od sedam odnosno 5,4 odsto, respektivno. Treba dodati da je u međuvremenu značajno promenjeno poslovno okruženje za ove dve kompanije, što bi moglo da donese promenu trenda kretanja vrednosti ovih akcija u narednom periodu.
U proseku posmatrano, ova korpa akcija donela je u poslednje tri godine nominalnu zaradu na godišnjem nivou od 14,5 odsto odnosno 15,3 odsto, posmatrano u evrima s obzirom na jačanje kursa dinara. Zarada pojedinačnih ulagača (fizičkih lica) nakon plaćanja poreza na kapitalnu dobit i dividende (stopa od 15 odsto) iznosila bi nominalno 12,6 odsto godišnje odnosno u evrima 13,4 odsto.
Osnovno pravilo svakog biznisa pa i investiranja jeste da rezultati u prošlosti nisu garant sličnog scenarija u budućnosti. Stoga, kakva je perspektiva ovih hartija u narednom trogodišnjem periodu?
Fundamentalno posmatrano može se tvrditi da akcije na Beogradskoj berzi nisu preskupe, te da su daleko od valuacija iz perioda 2006-2007. godine. Međutim, u odnosu na tadašnju jagmu svedoci smo trenutno skromnog interesovanja ulagača i značajno nižih prometa u odnosu na „zlatna“ vremena tržišta. Marginalizovano domaće tržište kapitala, izgubljeno poverenje i odsustvo kvalitetnijih i krupnijih portfeljnih investora ključne su manjkavosti aktuelne berzanske slike koja minimizira očekivanja u pogledu budućih zarada.
Na strani verovatnoće da se prinosi ostvareni u poslednje tri godine u narednom periodu ponove, pa i nadmaše, stoje prilično dobri fundamenti ove korpe akcija: dobar poslovni trend svih kompanija, dividendni prinosi mahom iznad aktuelne referentne stope NBS-a i u proseku cene akcija daleko ispod njihove knjigovdstvene vrednosti (izuzetak čini Aerodrom „Nikola Tesla“). Ostaje da se vidi da li će ovaj miks povoljnih fundamenata tokom vremena uspeti da razmrda učmalost ovdašnjeg berzanskog tržišta i vrati akcije kao ravnopravnu alternativu na ovdašnjoj više nego skromnoj investicionoj mapi.
Ostavi komentar