Koliko nas košta kolona od 30km?

Juče se u Grdeličkoj klisuri dogodila kolona od 30km. Ona se dogodila kao što se dogodi vremenska nepogoda. Niko od učesnika nije znao da će se dogoditi, a verovatno ni danas ne zna zašto se dogodila. Oni koji nisu bili u koloni ovoj informaciji nisu pridali nikakav značaj ali evo da približimo šta znači kolona od 30 km.

Od mosta Gazela u Beogradu do Lipovačke šume ima 25km, od Gazele do naplatne rampe u Vrčinu ima 20km, od Gazele do Šimanovca ima 27km, od Inđije do Novog Sada ima 30km. U tih 30km je 4 sata stajalo oko 3.500 automobila, autobusa, kamiona, koji su potrošili oko 8.500 litara goriva. Oko 15.000 ljudi je bilo pogođeno ovom vremenskom nepogodom. E sad zamislite kako su se osećali svi ti ljudi, zamislite da ne znate zašto stojite, da gledate 4 sata u auto ispred vas, da se pomerate 10 metara na svakih 2 minuta, da kao vozač gledate da li vam se auto pregreva, da li će biti dovoljno goriva, da li ćete imati snage da vozite dalje, novca da prespavate negde, da kao suvozač razmišljate kada ćete stići kući, kako ćete sutra na posao, da kao majka razmišljate da li ćete imati dovoljno hrane za decu ako ogladne. A onda pomislite i da je još nekome loše, da je klaustrofobičan, a u tunelu stoji pola sata, da ima nuždu, da ima bolove, da je bolestan. Uprkos svemu, to je bila najcivilizovanija kolona ikada. Za 4 sata provedenih u njoj niko nije zatrubio niti obilazio kolonu, čak i oni sa epitetom bahati su postali strpljivi. Svi su sve puštali nazad u kolonu nakon što bi stali sa strane da se protegnu ili promene pelene bebi.

Zašto se ovo dogodilo?
Ne zna se. Ako ste ikada prošli pored privremeno postavljenih ograničenja za brzinu od 10km na sat zbog radova na putu, svetlećih znakova koji agresivno trepću, privremenih suženja, dva policajca, od toga jedan sa obe ruke u džepu, a drugi sa cigarom i svetlećom palicom, nekoliko parkiranih mašina i nigde radnika koji treba sva ta ograničenja da opravdaju - e to se desilo. Možda i nije, možda su stvarno nešto radili ali sigurno je da nisu radili na obaveštavanju. Od korisnih informacija jedina je bila ruka policajca kod Vladičinog Hana koja je pokretom gore-dole obaveštavala sve koji prolaze: “usporite, ispred je kolona od 30km, čekaćete 3-4 sata, nema obilaznice niti mesta gde možete da stanete da kupite vodu, štedite gorivo i računajte na nas, tu smo zbog vas jer nas vi plaćate”. Zato - plaketa za ruku policajca.

Da li će se ovo ponovo desiti?
Hoće, jer se ništa nije ni desilo. Čekanje 15.000 ljudi je ništa, njihovo vreme i novac je ništa, potreba za njihovo informisanje isto - ništa.

Ko je odgovoran?
Pa niko. Kako može neko da bude odgovoran za “ništa". I dobro je da se ništa nije desilo jer da jeste i da smo krenuli linijom odgovornosti na udaru bi se našli načelnik saobraćajne policije nadležne za taj region, njegov pretpostavljeni što na to mesto nije stavio stručnijeg, i tako redom do ministra policije zbog lošeg upravljanja kadrovima i premijera koji nije izabrao stručnijeg ministra, zatim direktora putarskog preduzeća jer opet nije izabrao stručnijeg zaposlenog da predvidi koliki problem bi se napravio, koliko bi to koštalo vozače, kako da to umanje i da koordiniše sa policijom i opet do ministra saobraćaja i premijera. Zato je dobro da se ništa nije desilo jer da jeste morali bi se podnositi izveštaji, umanjivati plate, davati otkaze. Ovako je lakše, svako je odgovoran za sebe, što je baš tada krenuo na put, što je baš tu trasu izabrao, što se baš u Srbiji morao roditi...

Da li je moglo drugačije?
U Japanu se za kašnjenje voza od svega par minuta kondukter lično izvinjava svakom putniku. Budimo realni, malo ko to ovde očekuje. Niko ne može da vrati izgubljeno vreme i potrošen novac, ali pokazati ljudskost, prihvatiti odgovornost i dati izvinjenje je uvek moguće. Zamislite da su u policiji i putarskim preduzećima stručniji ljudi. Da su tu zbog znanja a ne zvanja i pripadnosti. Tada bi saobraćaj mogao da se preusmeri pre mesta od kog je jedino bilo moguće čekanje. Da policija rasporedi više saobraćajaca i efikasnije radi preusmeravanje saobraćaja. Da se prioritetno propuste oni koji su u problemu. Da se napravi privremeni prelaz. Ako mislite da je tema postala politička, za nas nije.

Na ovim stranicama nikada do sada se nismo bavili politikom, niti ćemo. Za nas je uvek bila bitnija podela na stručne i nestručne pre nego na stranačke i nestranačke. Suština je da stručna i odgovorna osoba neće dozvoliti da se napravi kolona od 30km, zapali deponija ili premešta tek postavljena fontana. Sve to su oličenja nestručnosti i neodgovornost i to nas najviše košta.

I da odgovorimo na pitanje: Koliko nas košta kolona od 30km? - košta nas još 50 godina da shvatimo da smo jedan narod, a ne mi i oni.