Koliko košta struja u Evropi, a koliko u Srbiji?

Cene električne energije u domaćinstvima u Evropskoj uniji porasle su u proseku na 21,1 evro za 100 kilovat-sati (odnosno za 3,5 odsto) između druge polovine 2017. i druge polovine 2018. godine, pokazuje nedavno objavljeno israživanje Evrostata.

To znači da je prosečna cena električne energije u domaćinstvima u EU bila samo za 0,1 evra po kilovat-satu veća u odnosu na drugu polovinu 2015. godine, što je svojevremeno bio rekord u poslednjih deset godina.

Ovo istraživanje obuhvatilo je i Srbiju, u kojoj je za period od druge polovine 2017. do druge polovine 2018. godine zabeležen rast cene električne energije za 0,9 odsto.

Takođe, kada je u pitanju prosečna cena električne energije za 100 kilovat-sati tokom druge polovine 2018. godine, u Srbiji je taj iznos bio 7,1 evro ili 837,9 dinara.

U članicama EU cene električne energije u domaćinstvima u drugoj polovini 2018. godine kretale su se različito: od 10,1 evra za 100 kilovat-sati u Bugarskoj do 30 evra i više za 100 kilovat-sati u Danskoj, Nemačkoj i Belgiji.

Cena gasa za domaćinstva u proseku je porasla za 5,7 odsto u periodu od druge polovine 2017. godine do 2018. za 6,7 evra za 100 kilovat sati.

To je i dalje 0,5 evra za 100 kilovat-sati manje nego u drugoj polovini 2014. godine, kada je bila rekordna cena za poslednjih deset godina.

Među državama članicama, cene gasa u domaćinstvima u drugoj polovini 2018. godine kretale su se ispod četri evra za 100 kilovat-sati u Mađarskoj, Rumuniji i Hrvatskoj; zatim oko devet evra za 100 kilovat sati u Holandiji, Španiji, Danskoj i Italiji i više od 12 evra za 100 kilovat-sati u Švedskoj.

Najveći rast cena električne energije među članicama EU (u periodu od druge polovine 2017. godine do druge polovine 2018. godine) zabeležen je na Kipru i to od 19,6 odsto, zatim u Španiji 13,8 odsto, Holandija za 9,7 odsto, Velika Britanija za 8,6 odsto, Irska za 7,8 odsto i Estonija za 7,5 odsto.

S druge strane, pad cene električne energije zabeležen je samo u četiri zemlje i to u Letoniji od -4,5 odsto, Poljskoj -2,5 odsto, Nemačkoj -1,6 odsto i Litvaniji za -0,9 odsto.