Sada imamo i najnoviju zvaničnu informaciju. Dozvoljeni i nedozvoljeni minus su najskuplje pozajmice u bankama, pošto kamate na dozvoljena prekoračenja idu i do 36 odsto, saopštila je Narodna banka Srbije
Ukoliko slučajno “skliznete” ispod dozvoljenog i uletite u nedozvoljeni minus, a što se najčešće događa krajem meseca, kamate skaču i do 78 odsto!
Evo koliko vas to košta u praksi:
- 10.000 dinara po dozvoljenom kreditu može da vas košta i do 3.600 dinara godišnje.
- Ako pak koristite pozajmicu u punom iznosu, rizikujete opasnost da pređete u nedozvoljeni minus za koji važe potpuno drugi uslovi, a koji bi na 10.000 dinara značili trošak i do 7.800 dinara godišnje.
- Kamata se, pritom, razlikuje od banke do banke - podaci NBS pokazuju da je prosečna kamata na nivou svih 25 banaka u Srbiji za dozvoljeno prekoračenje u junu iznosila 28,9 odsto, a za nedozvoljeni minus 35,5 odsto.
Evo saveta kako bi vas dozvoljeni minus što manje koštao:
- Koristite dozvoljeni minus samo kada vam je to zaista neophodno, odnosno nikad ga ne shvatajte kao dugoročni vid kreditiranja - on služi premošćavanju kratkotrajnog nedostatka novca i što duže budete u minusu, to će vam dug više rasti i biće vam teže da ga na kraju izmirite.
- U slučaju dužeg perioda ulaska u nedozvoljeni minus rizikujete da budete evidentirani u Kreditnom birou, što znači da kasnije ne možete da računate na kredite, dozvoljeni minus, kreditne kartice.
- Kamata na ovu vrstu pozajmica obračunava na dnevnom nivou i u interesu vam je da u svakom momentu što manje dugujete. Svaki svoj dodatni prihod iskoristite za pokrivanje iskorišćenog dozvoljenog minusa, jer ćete značajno smanjiti troškove kamate
- Potrudite da nikada ne koristite maksimalno odobreni iznos dozvoljenog minusa, jer se lako može desiti da pri mesečnom obračunu kamate nemate dovoljno sredstava za pokrivanje duga. U tom slučaju ulazite u zonu nedozvoljenog minusa, koji podrazumeva kamate i do 78 odsto godišnje.
PITAJ BESPLATNI KAMATICA SAVETNIK KOJI JE KREDIT NAJBOLJI ZA TEBE
NBS: Koristite, ali samo u nuždi
I u Narodnoj banci Srbije poručuju građanima da bi trebalo da ih koriste samo u krajnjoj nuždi i u kraćem vremenskom periodu.
"Pozajmice po tekućem računu svuda predstavljaju najskuplju vrstu pozajmice, pre svega zbog toga što su vreme i obim njihovog korišćenja, kao i vraćanja, neizvesni", ocenili su u NBS.
Napominju da to, ipak, ne znači da građani ne treba da koriste tu vrstu pozajmice, već da odluku o korišćenju donose imajući u vidu koliko dozvoljeni minus košta, a zatim i kreditna kartica ili potrošački kredit.
Zoran Grubišić, profesor Beogradske bankarske akademije ocenjuje, da se generalno visina kamatnih stopa na razne bankarske proizvode određuje prema riziku i kreditnom rejtingu zemlje. Objašnjava da je kamata uvek odraz rizika i da banke moraju da ga zaračunaju, a posebno kada je reč o tzv. vrućem novcu i minusu.
- Tu banka nema instrument obezbeđenja i zaštite i mora da ima svoju cenu. Zato korisnici treba da budu svesni toga, kao i da su im na raspolaganju i drugi bankarski proizvodi poput gotovinskih kredita i slično - naveo je Grubišić za Tanjug.
Ostavi komentar