U Srbiji svega dva do tri odsto građana živi na "visokoj nozi".
To znači da bi se oko 150.000 hiljada ljudi, prema tvrdnjama poznavalaca, moglo svrstati u višu klasu. Njihova primanja mesečno idu i do nekoliko hiljada evra, najčešće su u pitanju menadžerske pozicije u oblastima finansija, ali nije retko da mesečne zarade od 300.000 i 400.000 dinara u Srbiji dobijaju i zaposleni u trgovini, konsultantskim uslugama, građevinarstvu, ekonomiji...
Pripadnici više klase najčešće su visoko obrazovani i sebi mogu da priušte mnogo više od pripadnika srednje klase. Najčešće voze automobile skuplje od 10.000 evra, kolika je psihološka granica", idu na letovanja i zimovanja skuplja od hiljadu evra po osobi, imaju pomoć u kući, ali i oko dece koja uglavnom pohađaju privatne škole.
Predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) Ranka Savić kaže da visokoj klasi prvo pripadaju estradni umetnici koji velike svote novca često zarađuju u inostranstvu, ali i sportisti, vlasnici kompanija, menadžeri banaka i mnogi zaposleni u multinacionalnim kompanijama čija su primanja na godišnjem nivou i do 100.000 evra, što mesečno iznosi i do osam hiljada evra.
Kako dodaje, ti ljudi uglavnom žive na "specifičan" način - u vilama ili ogromnim stanovima, imaju pristup najboljim zdravstvenim uslugama i u zemlji i u inostranstvu, na odmore idu više puta godišnje, ali svakako imaju i probleme.
Savić objašnjava da bez obzira na veliko bogatstvo, život "na visokoj nozi" ima i negativne odlike.
"Veliki novac donosi i niz drugih problema. Tu su uvek razmišljanja o rizicima ulaganja, ali i različiti strahovi", ocenjuje.
Na pitanje da li se visoka klasa Srbije može uporediti sa onom u drugim zemljama, Savić kaže da može i da tu nema velike razlike.
"Svi oni žive slično. Imaju isti način života, razmišljanja i prohteve", ističe naša sagovornica.
S druge strane, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić iznosi drugačije viđenje i objašnjava da treba razgraničiti elitnu zajednicu od više klase.
"Neko može po svim ekonomskim parametrima da pripada visokoj klasi, a da ne pripada eliti. Samo ljudi koji su svojim postignućima dali društvu veliki doprinos, kao i duhovni uticaj, mogu se okarakterisati kao elita", a to kako kaže ne moraju biti i često nisu isti ljudi koji pripadaju visokoj klasi.
Za ljude koji pripadaju visokoj klasi, kako ističe, može se reći da imaju uslove za život kao oni koji su u srednjoj klasi, ali "uvećane najmanje pet puta".
"Ljudi, za koje bi se moglo reći da pripadaju visokoj klasi, imaju ekstremno bogatstvo i moć, a tu moć crpe upravo iz bogatstva. Po tom pitanju su u neuporedivo boljoj poziciji od ostalih građana, ali njih je svakako malo", kaže Savić.
Ostavi komentar