Suzbijanje sive ekonomije moguće je samo ako se kontrolišu njihovi izvori. Stanje je alarmantno, a godišnji gubici iznose oko 10 milijardi evra.
“Potrebno je što pre zatvoriti ‘puteve’ kojim roba stiže u nelegalne tokove, umesto što idemo od kase do kase i kontrolišemo fiskalne račune i mašemo strategijama koje su besmislene u rešavanju ovako ozbiljnog problema”, kaže za Politiku , vlasnik konfekcije Modus.
Prema njegovim rečima ukoliko ima volje, crno tržište može da se ukine za kratko vreme.On objašnjava da je prva mera eksterna kontrola carine gde bi trebalo kontrolisati robu koja dolazi iz Turske (tekstil), Kine (roba široke potrošnje) i Mađarske( odakle nam stižu prehrambeni proizvodi).
Dovoljno je uporediti cene i pratiti materijalno razduživanje te robe, kaže on i dodaje da je važno zabraniti prodaju na mestima gde ne postoje tehnički uslovi za to.
Jedno od rešenja bi, smatra, moglo da bude i to da se uvede obaveza da na svakom prodajnom mestu vlasnik mora da ima validan dokument o poreklu robe i fakturu kojom može da dokumentuje da je ona iz legalnih tokova i da su na nju plaćeni, makar prethodni, PDV i carina.
Privrednici uglavnom zameraju da se o gubicima koje donosi siva ekonomija stalno govori iz ugla države, dok niko ne pominje koliku štetu privreda trpi zbog nelojalne konkurencije. U tom smislu Knežević kaže da je činjenica da onaj ko u Srbiji radi i plaća sve legalno, uz ovakvu situaciju i fiskalne i parafiskalne namete ne može da opstane.
Država je krajem prošle godine promovisala Nacionalni program za suzbijanje sive ekonomije, koji je predstavljen kao početak sistemske borbe protiv ovog problema, a jedan od ciljeva je da se za pet godina siva ekonomija spusti na nivo od 26,7 odsto. Usvajanje zakona o inspekcijskom nadzoru trebalo bi, kako se očekuje, da doprinese smanjenju sive ekonomije.
Ostavi komentar