Ilegalna gradnja jedan je od problema Srbiji i mislim da kad neko odluči da ilegalno gradi ne treba da bude još nagrađen da ne mora da plati porez na imovinu.
“Pre svega ilegalna gradnja je neka pojava koja u sređenim društvima ne postoji ili postoji u minimalnoj meri. Ako taj što ne legalizuje i ne prijavi nepokretnost za oporezivanje, što je zakonska obaveza, nema sankcije za to što je u prekršaju, jer nije prijavio imovinu da se oporezuje, onda je to racionalno ponašanje. To je ranije prolazilo, zajedno sa lokalnim samoupravama, Ministarstvom finansija i Ministarstvom za državnu upravu i lokalnu samoupravu toj praksi se staje sad na put. Građani koji ne iskoriste ovu priliku da prijave svoju imovinu na oporezivanje suočavaće se sa kaznama”, istakao je Aleksandaer Grunauer iz Švajcarske kancelarije za razvoj i saradnju odgovarajući na pitanja građana na ovonedeljnom Intervjuu na mreži lista Danas.
| 325 popisivača u 44 opštine Srbije Beograd popisuje imovinu bez podrške programa. Program koji finansira švajcarska Vlada pomaže 44 opštine u Srbiji. koje imaju manje od 100.000 stanovnika. U tih 44 lokalnih samouprava su 325 popisivača tokom šest meseci na terenu i popisuju imovinu. Detaljnu listu lokalnih samouprava možete dobiti od švajcarske Kancelarije za razvoj i saradnju u Beogradu“, objasnio je Aleksander Grunauer. |
Prema njegovim rečima ideja je da Zakon o porezu na imovinu nakon reforme, na kojoj zajedno rade vlade Švajcarske i naše zemlje, bude jednostavniji i transparentniji.
“Porez na imovinu u Srbiji, iz moje perspektive, je socijalno pravedan. Onaj ko ima veliku kuću na atraktivnoj lokaciji plaća više nego onaj što ima malu kuću u manje atraktivnoj sredini. Međutim, kad postoji taj zakon onda on treba da se primeni jednako prema svima bez povlastica prema zaštićenima. Zemlje koje selektivno primenjuju zakone o oporezivanju reskiraju da njeni građani kolektivno prestaju da izmiruju obaveze prema državi. Stoga je važno da se zakoni koji postoje jednako primenjuju na sve”, dodao je on.
On je naglasio da je u nekim lokalnim samoupravama već pokrenuta prinudna naplata, ali i da građani koju su ilegalno gradili svoje domove mogu u lokalnim poreskim administarcijama dogovoriti reprogram za servisiranje poreskih dugova.
“Zbog nedoslednosti opština da operezuju i privilegovane građane Vlada Srbije razmatra da tim opštinama, koje neefikasno naplaćuju porez na imovinu, perspektivno smanjuje nacionalne transfere, a to je veoma loša vest za lokalno političko rukovodstvo ukoliko hoće da bude reizabrano od stane svojih građana. Zato su se za naš program koji podržava lokalne samouprave da od svih poreskih obveznika jednako ubira porez na imovinu prijavili preko 90 opština iz Srbije. Mi smo, zbog finansiskih resursa, mogli samo da primimo 44 opštine da primaju našu podršku”, objasnio je Grunauer građanima Danasa.
Istakao je da se u proteklih četiri godine smanjio procenat neevidentiranih nepokretnosti od 25 odsto na oko 18 i dodao da se stepen naplate takođe povećao te da se u te 44 opštine povećao iznos naplaćenog poreza na imovinu za preko 200 odsto. Odgovarajući na jedno od pitanja dodao je da je problem lokalne administracije manjak zasposlenih i da zabrana zapošljavanja ima svoju cenu.
Pojasnio je i razliku između poreza na sticanje imovine i poreza na posedovanje iste.
„Plaćenjem poreza na prenos apsolutnih prava je porez koji se plaća pri sticanju imovine. U drugim zemljama na primer postoji porez na nasledstvo koji u nekim slučajevima u Evropskoj uniji iznosi preko 25 odsto vrednosti imovine. U Srbiji poznajemo porez na apsolutno pravo na nepokretnost. Drugi aspekat jeste posedovanje nepokretnosti koje se oporezuje porezom na imovinu. To je isto poznati oblik poreza i u drugim zemljama. Na kraju krajeva, u većem delu razvijenog sveta vi prvo plaćate porez na prihode pa kada sa istim novcem kupite ciglu da sagradite kuću plaćate svugde PDV, pa onda kad je kuća vaša plaćate porez na imovinu“, kazao je naš sagovornik.
Istakao je da je taj vid poreza u Srbiji dosta jasan jer su definisane gradske zone i u njima prosečna cena vrednosti nepokretnost.
„Po tim zonama se utrđuje kvadratni metar ili veličina stana koji posedujete, na to se primenjuje poreska stopa vaše opštine, tu nema nikakvih razlika i premenjuje se na sve ljude vlasnike nepokretnosti. Da li ste vi u posedu nepokretnosti koja je srazemna vašoj ekonomskoj moći to je pitanje za vas. Da li ste vi u mogućnosti da servisirate ekonomske obaveze koje porizilaze iz poseda vaše nepokretnosti“, odgovorio je Grunauer na pitanje na Fejsbuk strani Danasa.
Saglasan je kaže sa onima koji smatraju da se industrijski prostor pri naplati poreza odvoji od poslovnog.„Tu je porez veoma visak za tako velike površine i naravno ugrožava isplativost poslovanja proizvođača. U drugim gradskim sredinama, u inostranstvu, su proizvodne prostorije i objekti zbog takođe velikih nameta izmestili svoju poslovni prostor van gradskih centara. U Londonu, Cirihu i Parizu nigde nećete naići na centralnim lokacijama na poslovne hale jer je to preskupo. Tako da se poslovanje koje zahteva velike površine prostora za proizvodnju uglavnom sele van gradskih centara da bi smanjili troškove, npr u vidu poreza na imovinu. Društveno, to je čak ponegde i poželjno jer se redak prostor u centrima gradova želi iskoristiti u druge svrhe u korist građana koji žive u tom gradu. Odvajanje poslovnog i industrijskog prostora je jedna od sugestija koje smo mi primili u diskusiji sa preduzetnicima i građanima, i koju smo uneli u dijalog o reformi poreza na imovinu zajedno sa Ministarstvom finansija. Svi smo svesni da je potrebno stimulisati i štiti proizvodnju u Srbiji“, rekao je Grunauer.
Ostavi komentar