Dinarska štednja porasla je u proteklih godinu dana za 32,6 odsto, odnosno za gotovo šest milijardi dinara, a devizna za 5,6 odsto, odnosno za 470 miliona evra, kažu podaci Narodne banke Srbije. Iako je sada više dinara na bankovnim računima, najveći deo ušteđevine, više od 90 odsto, i dalje čine devize.
Uglavnom stabilan kurs od početka godine rezultirao je većom sumom dinara na računima. To je dobar znak, kažu bankari, ali su ipak oprezni u procenama.
| Glavni rizik štednje u dinarima je nepredvidivost kretanja kursa, zato je važno da kamata bude uvek veća od stope inflacije. Godina je kratko vreme za procenu, ali upućeni kažu da svaka stabilnost, pa makar i na kraći rok, nije za potcenjivanje. |
Draginja Đurić iz Banke Inteza kaže da je, bez obzira na procenat, bilo to 10 ili 20 odsto, osnovica suviše mala.
"Građani, nažalost, još uvek više štede, bar u Banci inteza, u devizama, ali u svakom slučaju je značajno što je taj pomak napravljen i proces je, to ne može da se desi odjednom", kaže Đurić.
Kao argument da novac treba čuvati u domaćoj valuti, Narodna banka navodi isplativost - više su kamatne stope, a dinarska štednja oslobođena je poreza na prihod od kamate, koji se plaća na deviznu štednju.
Primera radi, ko je prošlog septembra odlučio da štedi 100.000 dinara u dinarima, za godinu dana zaradio je 88 evra više nego onaj ko je taj isti iznos oročio u evrima. Ekonomisti tu računicu ne osporavaju, ali uzok povećanja dinarske štednje ne vide u povoljnim kamatama.
- Novac koji se nalazi na nekim računima nije realna štednja, nije oročena nešto dugoročno. Možda je to pokazatelj da je kurs dinara relativno stabilan pa nije to konvertovao u neku stranu valutu, ali postoji uzdržavanje od potrošnje i zbog toga se to tretira kao štednja - kaže urednik finansijskog portala Kamatica Dušan Uzelac.
Gospodja Draginja Djuric kaze da gradjani "nazalost" vise stede u evrima nego u dinarima, pa je pitam zasto to "nazalost",da li je to nesto stetno za drzavu Srbiju, da mozda nije nepatriotski, da li bi gradjani bili ispravniji da su evre konvertovali u dinare i lepo se troskarili, povecali potraznju potrosnje na trzistu itd?
Ujedno se tvrdi da je isplativija stednja u dinarima, ali da gradjani 90 % stednje drze u evrima. Ko je u pravu, ko je posteniji, ko je pametniji, gradjani koji stede u evrima uprkos misljenju eksperata, ili eksperti koji obilato koriste devizne stedne uloge gradjana, gotovo besplatno. A interesantno je da se porez na kamatu na dinare ne placa, kao da to nije dobit,
zasto i ta vrsta diskriminacije deviznih stedisa? Navodno se stimulise dinarska stednja i dinarizacija, ali ne moze nasilu, vec tek onda kada dinar bude konvertibilan. Secam se sa zadovoljstvom, kada je moja ekipa bila u poseti Tulonu osamdeset i neke godine, kada smo u tamosnjim bankama menjali dinare za franke, kako smo bili ponosni i na dinar i na domovinu. Hic rodus hic salta!
Ovde se govori da je ISPLATIVIJE stedeti u dinarima a ne kaze se kako je to izracunato !??
Kolika je bila PRECIZNO devalvacija i inflacija u 2013.g ,a kolika je kamata na orocenu stednju u dinarima za 12 meseci !??
Na devize-EURO je bilo oko 4.65 % NETO sa odbijenim porezom na dobit !!!
Znaci kamata na dinare je trebala biti VECA od Inflacija~devalvacija + 4.65 % da bi bila ISPLATIVIJA !!??
Pa da vidimo VAS strucnjake !!??
Oročih dinare prošlog novembra po 14.5 %,pa vi vidite.tada je Euro bio 113,a danas 114.