Ukupni dug građana Srbije kod banka bio je 31. decembra prošle godine 865,82 milijardi dinara. To je 8,7 odsto više nego prethodnog decembra. Najpopularniji su, već po tradiciji, bili gotovinski zajmovi. Ukupna suma je tokom 2017. porasla 24,9 odsto i poslednjeg dana prošle godine iznosila je 327,51 milijardi dinara.
Para uvek treba pa će keš zajmovi i ove godine biti među veoma popularnim pozajmicama. Uzimaju se u domaćoj valuti jer tu nije potrebno učešće. Kamate su oko deset procenata efektivno kod većine banaka. Moglo bi doći do sniženja pa je savet građanima da budu strpljivi.
| Građani smanjili kašnjenja U sektoru stanovništva banke imaju najmanje problema s kašnjenjem u otplati uzetih zajmova. Građani ne da su najbolji, već su se prošle godine čak i popravili. Ukupna docnja kod njih je krajem decembra 2016. godine bila 6,8 odsto, a u isto vreme u 2017. – 4,6 odsto. Nije u pitanju samo finansijska samodisciplina građana već i strogi kriterijumi banaka. Krediti se odobravaju samo onima za koje bankari procene da mogu da ih vrate. A procene su, očigledno, dobre. Zato se građanima može preporučiti da budu strpljivi, posebno ako im novac nije odmah potreban. Mogli bi požuriti jedino oni koji vraćaju kredite pod kamatama koje su više nego ove koje se na tržištu danas nude. Većina banka je spremna da kredit refinansira i uz njega doda još malo keša. Lane su građani to obilato koristili pa su zajmovi za refinansiranje drugi po rastu, sa stopom od 15,4 odsto i sumom od 85,25 milijardi. Ukoliko klijent nije u prilici da zajam s višom kamatom refinansira kod banke kod koje ga je i podigao, može potražiti drugu finansijsku kuću koja je spremna da to učini. |
Ako referentna kamata padne a inflacija ostane niska, i kamate kod poslovnih banaka bi mogle naniže
A kakve su šanse da se u dinarima ove godine zadužujemo po nižim kamatama? Sekretar Udruženja banaka Srbije Veroljub Dugalić smatra da će to zavisiti od referentne kamatne stope Narodne banke Srbije i kretanja inflacije. Ako referentna kamata padne a inflacija ostane niska, i kamate kod poslovnih banaka bi mogle naniže.
A da li će se to dogoditi?
" Inflacija će ostati na niskom nivou – Narodna banka vodi u tom smislu odgovornu politiku – kaže finansijski stručnjak dr Danijel Cvjetičanin.
– Osim toga, tu je i kontrola Međunarodnog monetarnog fonda. Zato tokom 2018. ne treba očekivati iznenanđenja kada je u pitanju inflacija, ona će ostati na niskom nivou."
Ostaje da se vidi kako će se kretati referentna stopa. Izvršni odbor NBS-a je ostavio tu stopu na nivou od 3,5 odsto na sednici od 11. januara. Sledeća je zakazana za 8. februar pa bi tek tada moglo doći do promena.
Kako na to gledaju u poslovnim bankama?
" Kamata koja se formira za kredite za dinare velikim delom zavisi i od stopa na depozite, odnosno štednju – kaže prvi čovek Oportjuniti banke Vladimir Vukotić.
– One su danas, rekao bih, na istorijskom minimumu. Čak bi ove godine mogle porasti makar malo. To znači da banke mogu sniziti stope ukoliko smanje svoje marže. To će i učiniti ako ih na to primora konkurencija na tržištu, ali i ako procene da se kreditni rizik na našem tržištu smanjuje."
Ostavi komentar