Banke u Srbiji više nisu zainteresovane za prikupljanje štednje od građana, kao što su to činile poslednjih godina. Naime, to potvrđuje sve niži nivo kamata na depozite stanovništva i privrede. Tako su kamatne stope na najatraktivnije uloge u evrima za godinu i po dana niže za gotovo 50 odsto.
Banke sada štedišama nude kamatu na period od godinu dana, na koji se i najčešće ulozi oročavaju, od 2,80 do 3,5 odsto na godišnjem nivou.
| Banke su se pre četiri godine utrkivale koja će da ponudi građanima veću kamatnu stopu, kako bi prikupile što više uloga. Tako su neke banke nudile kamate u iznosu od šest pa čak do 11 odsto godišnje. Ni dinarska štednja nije bila u zapećku, jer je zarada i na našu valutu bila čak i do 18 odsto na 12 meseci. U poslednje dve godine, međutim, i u vreme nedelje štednje, krajem oktobra banke sve manje pozivaju štediše da donesu svoje depozite. Tako se približavamo kamatnim stopama za depozite koje važe u regionu, pa i u Evropi. |
Tako neke od najvećih banaka za uloge po viđenju bez obzira na iznos nude efektivnu kamatu od samo 0,09 odsto, za mesec dana 1,3, na tri meseca 1,90, na šest meseci 2,38, a na godinu dana samo 2,9 odsto. Nešto veću kamatu mogu da dobiju klijenti koji štede na dve i tri godine. Kamata je u tom slučaju od 3,10 do pet odsto.
Primera radi, ako neko položi 5.000 evra na tri meseca sa kamatom od 1,9 odsto, zaradiće 24 evra u tom periodu, a na to mora da plati porez od 15 odsto, odnosno u ovom slučaju 4,30 evra.
Ako ovaj iznos oroči na 12 meseci, po isteku ovog roka dobiće 115 evra sa kamatom od 2,90 odsto. Kada plati porez državi od 25,50 evra, njegova zarada iznosi oko 90 evra.
Ostavi komentar