Kamate na dozvoljeni minus i do 36% godišnje

Sa prosečnom platom od 49.635 dinara ili 400 EUR svaki dinar preko plate građanima Srbije znači mnogo. Ko ima tekući račun i stalno zaposlenje ima i dozvoljeni minus, što je najlakši način zaduživanja.

Prema izveštaju Narodne banke o visini kamatnih stopa na dozvoljeni i nedozvoljeni minus za mart (objavljen u maju) kamatne stope su u proseku oko 30% godišnje, a idu i do 36% kod nekih banaka. Kod nedozvoljenog minusa one idu čak i do 59% na godišnjem nivou. Verovali ili ne ovo je kod nekih banaka čak i smanjenje u odnosu na stanje pre 2014. godine, pošto je zabeležen slučaj jedne banke koja naplaćivala kamatu na nedozvoljeni minus od čak 98%.

U februaru 2014. godine Narodna banka je pokrenula kampanju da poslovne banke spuste kamatne stope na prekoračenja po tekućem računu, ali gledajući unazad neke banke jesu poslušale savet, ali neke i nisu.

Najskuplji dozvoljen minus je kod Eurobanke i Société Générale, koji naplaćuju 36,2% godišnje, a odmah iza je Findomestik banka sa 35,7%. Iznad 30% imaju i Piraeus sa 32%, Adikko sa 31,7%, Crédit Agricole sa 31,5%, Erste sa 31% i Sberbanka sa 31,2%.

Najskuplji nedozvoljeni minus ima Société Générale sa 59%, zatim OTP banka sa 55%, Telenor banka sa 50,5%, Direktna banka sa 50% i Adikko banka sa 44%. Zanimljivo je da recimo Raiffeisen ima kamatnu stopu na nedozvoljen minus 11%, a Erste banka 12,7%, što je skoro tri puta manje od kamate na dozvoljeni minus.

U odnosu na mart 2014. godine, kada je NBS pokrenula akciju, najviše su kamatu na dozvoljeni minus smanjili u UniCredit banci, za devet procentnih poena i u Poštanskoj štedionici za osam. Kod nedozvoljenog minusa najveći pad kamata je ubedljivo kod Poštanske štedionice za čak 24,5 procentna poena i Crédit Agrikol za 24 poena (mada su one daleko od najjeftinijih po ovom pitanju danas). Značajno smanjenje imala je i Société Générale za 19 i Raiffeisen za 13,8 procentnih poena.

Bankari se pravdaju da je novac preko dozvoljenog minusa najskuplji jer su sredstva uvek dostupna i ne plaća se ništa za prevremenu otplatu minusa. Da bi neko dobio dozvoljeni minus potrebno je da ima stalno zaposlenje i redovno da prima zaradu preko računa banke, a već posle prve uplate može da računa na minus u visini, najčešće, jednomesečnog primanja (plate ili penzije). Iako većina banaka ne naplaćuje naknade na odobravanje minusa, treba imati u vidu da se mora platiti menica od 50 dinara i izveštaj Kreditnog biroa od 246 dinara. Takođe, banke odobravaju minus u periodu od jedne do tri godine u zavisnosti od banke, a pri isteku roka neophodno je izaći iz minusa, kako bi ga banka obnovila.

Banke obračunavaju kamatu na dnevnom nivou za iznos minusa tako da se preporučuje što pre izlazak iz minusa.

Korišćenje minusa je najskuplje za one koji su non-stop u minusu i to ga koriste u maksimalnom iznosu. Ne samo zato što plaćaju maksimalnu kamatu, već i zato što ih bilo kakvo kašnjenje u primanjima ili vanredno plaćanje vodi u crveno, nedozvoljeni minus za koji se po pravilu obračunava još viša kamata. Ipak, nekoliko banaka u Srbiji, paradoksalno, zaračunava nižu kamatu na nedozvoljeni nego na dozvoljeni minus.

Zato stručnjaci upozoravaju da se minus koristi samo kad je to neophodno i uvek samo da se premoste kratkoročni problemi sa novcem. Najgora je varijanta u kojoj se minusom po tekućem računu pokrivaju dugoročne obaveze.

Još jedna zamka koja se krije kod korišćenja minusa po tekućem računu je kada se gleda stanje na bankomatu pod stavkom "raspoloživo stanje" prikazuje se ukupan iznos sredstava uvećan za iznos dozvoljenog minusa. Ovo daje "lažnu" sliku da na računu imate više novca nego što je to stvarno slučaj i lako se može nenameravano skliznuti u crveno.

Koliko je minus značaj izvor dodatnih prihoda pokazuje i iznos od 44,3 milijarde dinara (357 mil EUR) koji se koristi prema podacima Udruženja banaka Srbije. Od 4,9 miliona tekućih računa, skoro 270.000 ili 13% je u docnji.