Dinarske kredite moguće je uzeti uz godišnju kamatu od 17,5 do 22 odsto. Dvogodišnji zajam od 230.000 dinara u proseku košta oko 300.000 uz mesečnu ratu od 12.500 dinara. Takvu cenu diktira Vlada Srbije zaduživanjem i prodajom državnih hartija od vrednosti.
Profesor Beogradske bankarske akademije Zoran Grubišić tvrdi za Blic da ne treba očekivati niže kamate od onih po kojima banke od države kupuju obveznice.
- Uprava za javni dug prodavala je u martu zapise po godišnjoj kamatnoj stopi i od 13 odsto. To znači da banke neće ponuditi kamate građanima i privredi ispod toga na bilo koju vrstu zajma. Svakako će ići preko - kaže Grubišić.
Od početka godine Ministarstvo finansija je prodalo trezorske zapise vredne više od 800 miliona evra i obezbedilo zaradu oko 50 miliona evra bankama, koje su kredite davale na kašičicu. Za poslednjih šest meseci 2013. kreditiranje je smanjeno za 168 miliona dinara.
- Problem je to što nemamo dovoljno kvlitetnih potencijalnih klijenata i što su mnogi rizični iz ugla vraćanja kredita. Zato banke i ulažu novac u državne hartije - kaže za Blic Vladimir Čupić, predsednik IO AIK banke. 
Aleksandar Ćalović, zamenik predsednika IO Čačanske banke, dodaje „da su zapisi jedan od načina da banke uposle novac”.
- Na državnim hartijama se dosta zarađuju. S druge strane, nemate dobra preduzeća kojima bez rizika možete dati kredit, a mnogo je nenaplativih zajmova - kaže Ćalović.
Ostavi komentar