Tradicionalan obrazac školuj se – radi – idi u penziju i odmori – više ne postoji. Šta nam preostaje? Svet je postao jedno čudno mesto. Tehnologije su ubrzale ritam života, a kriza je odložila datum odlaska u penziju, i još po nešto. Alternativa štednji za stare dane je odlaganje penzije, ako je moguće beskonačno.
Profil pedesetogodišnjakinje, danas sezonske radnice (ili čak ni to), nekada zaposlene u pristojnom, danas posustalom preduzeću, nikome nije stran.
Ona se nije nadala da će postati otelotvorenje viška radne snage na birou, i njoj nemamo šta zameriti. Rodila se u nekom drugom vremenu.
A šta je sa onima u punoj radnoj snazi koji danas rade – prijavljeni, neprijavljeni, u ilegali, inostranstvu? Oni već mogu da se pripreme, ako ništa, barem ih neizbežno neće iznenaditi. Faktor rizika izbacujemo iz jednačine.
U Britanskim medijima je prošle nedelje objavljen izveštaj o penzijama. U izveštaju piše da velik broj građana vrlo malo štedi za stare dane i suočava se sa situacijom da “radi dok ne svisne”. Ni kod nas situacija nije bajna.
Po ovoj logici, alternativa štednji za stare dane je odlaganje penzije, ako je moguće beskonačno. Ko je šašav da odvaja novac za privatni penzijski fond? Pet mogućih scenarija Tradicionalan karijerni put – zapošljavanje posle srednje škole ili fakulteta, napredovanje uz hijerarhijsku lestvicu do kasnih četrdesetih i odlazak u bezbrižnu penziju – više ne postoji. Ovaj model se menja, a Financial Times je napravio pet mogućih scenarija:
1. Vaš problem
Vlasnici smatraju da je to radnikov problem, ne njihov. Oni razumeju da penzije nisu tako dobre kao što su nekada bile. Oni shvataju da stariji radnici, koji zbog iskustva više koštaju, blokiraju promociju mlađih kolega. Mnogo je bolje da ih motivišu za penziju i oteraju u oskudicu. Ovakav scenario može da se osujeti zakonskim ograničenjima za otpuštanje starijih radnika, ili poreskim podsticajima za njihovo zapošljavanje, kakav je kod nas na snazi za radnike starije od 45 i 50 godina.2. Sporije napredovanje
I vlasnici i radnici prihvataju činjenicu da je danas radni vek mnogo duži i sve u njihovim karijerama se dešava kasnije. Radnici će se penjati uz hijerarhijsku lestvicu znatno sporije nego danas, dostižući karijerni vrhunac u kasnim pedesetim. Ova verzija je znatno realnija. Duži rad će teže padati onima čiji posao zahteva fizički napor, ali je činjenica da i oni na lagodnijim radnim mestima vremenom postaju usporeniji.3. Zlatno doba
Kasniji odlazak u penziju će uvesti radnice u zlatno doba. Razlika u platama između žena i muškaraca se povećava u periodu reprodukcije. Ako ljudi rade duže, žene će dobiti bolju mogućnost da ponovo rade puno radno vreme, kada deca postanu samostalnija. Imaće nekoliko decenija viška da osvoje one poslove koje danas ne mogu.4. Model Carlosa Slima
Kompanije će prihvatiti model Carlosa Slima. 2014. telekomunikacioni magnat iz Meksika je umesto penzionog plana, svojim starijim radnicima ponudio trodnevnu radnu nedelju. Na ovaj način svi dobijaju. Kompanija zadržava starije iskusne radnike, a oni rade dosta opušteniji. Sve ovo pod uslovom da stariji radnici mogu da priušte smanjenje radnih sati.5. Moje mesto pod suncem
Stariji radnici nalaze svoje mesto pod suncem. Ova opcija se nadovezuje na prvu, u kojoj kompanije odbijaju da se prilagode novoj situaciji i otpuštaju svoje radnike. Umesto da odbijaju neizbežno, ovi ljudi se samozapošljavaju, nudeći svoje usluge onima kojima su potrebne.
Činjenica je da se na osnovnu penziju ne možete oslanjati. Naš PIO fond je kao protočni bojler, radno aktivna radna snaga isplaćuje trenutne penzije, ona ne sakuplja za svoje stare dane. Da li će i za koga dovoljno da poteče, bolje da ne mislimo.
Ostavi komentar