S platom koja jedva prelazi 40 hiljada dinara, teško se mogu pokriti i osnovni troškovi života. Platite stan, račune, hranu i - ne ostane vam ništa. To je svakodnevica mnogih porodica u Srbiji. Veliki broj građana tvrdi da nemaju mogućnost da bio šta „ostave sa strane".
Međutim, ekonomisti tvrde da, ako se izuzme desetina stanovništa koja živi ispod linije siromaštva, svi ostali imaju neke rezerve. Nije to, kažu, oročena štednja, nego pre tzv. crni
| - Građani umesto da kupe nešto, baš zbog krize i pitanja šta će biti sutra ili za godinu dana se ne odlučuju na taj korak i to je pokazatelj (krize), upravo u toj štednji, koja je na neki način povećana baš zbog uzdržavanja od potrošnje - objašnjava urednik portala Kamatica Dušan Uzelac. |
Život i statistika su, čini se, paralelni svetovi. Jer, da nije tako, svi bi imali bar po 1000 evra ušteđevine, a planirali bi da štede i više. Drugo objašnjenje je da osam milijardi evra u bankama nije novac građana Srbije.
Docent na Beogradskoj bankarskoj akademiji Mališa Đukić kaže da razlike u kamatnim stopama u Srbiji u odnosu na one u zemljama u okruženju mogu biti dovoljno jak motiv za građane i pravna lica iz inostranstva da deo svog novca polože na račune u Srbiji i tako doprinesu rastu štednje.
Ekonomisti veruju i da većina ima malo više novca nego što je spremna da prizna. Takav stav će neke da razljuti, neke da ohrabri, ali čini se i da je to, za sada, jedino logično objašnjenje otkud tri milijarde evra u slamaricama, koliko se procenjuje da ima.
STVARNO MI NIJE JASNO U NA KOM DELU PLANETE VI ŽIVITE!