Porez se određuje na osnovu procenjene tržišne vrednosti nekretnine, a može biti umanjen za amortizaciju i poreske olakšice
"Svako lice u Srbiji, pravno ili fizičko, koje poseduje nepokretnost u Srbiji, i rezidenti i nerezidenti, dakle bez obzira na prebivalište, u obavezi su plaćanja poreza na imovinu", rekla je Jelena Dukić, stručnjak za nekretnine.
- Porez na imovinu se odnosi na sve vrste nepokretnosti: stanove, kuće, poslovne prostore, garaže, zemljišta... Ukoliko postoji više vlasnika neke nepokretnosti – i suvlasnici nekretnine su u obavezi da plate poresku obavezu, ali srazmerno svojim udelima. Ukoliko ovi udeli nisu jasno definisani, visina poreza će biti podeljen na podjednake delove. Porez na imovinu se plaća za sve nekretnine i za one koje nisu upotrebi – recimo, imate vikendicu koju ne koristite i nije legalizovana.Svaka osoba je dužna da plati porez na imovinu čim postane vlasnik nekretnine, nije bitno na koji način postane vlasnik, da li kupovinom, ili nasleđivanjem. Poresku prijavu ste dužni da prijavite nadležnom poreskom organu u roku od 30 dana, od dana kada ste postali vlasnik nekretnine - kaže naša sagovornica.
Dalje objašnjava da se porez na imovinu zapravo određuje na osnovu procenjene tržišne vrednosti nekretnine. Evo šta to znači.
- Vrednost se utvrđuje na osnovu korisne površine i prosečne cene kvadrata nepokretnosti. Korisna površina zemljišta obuhvata ukupnu površinu zemljišta, dok se korisna površina objekta računa zbirom površina između zidova objekta, bez računanja terasa i tavana.
Poreske olakšice
Međutim, ona kaže da bi trebalo imati na umu da se porez na imovinu može umanjivati.
- On se umanjuje za amortizaciju jedan odsto godišnje, ali najviše do 40 procenata od godine kada je nepokretnost zapravo izgrađena. Naravno što je vrednost nepokretnosti veća, viša je i poreska stopa. Postoji i poreska olakšica kojom se porez na imovinu za nekretnine u kojoj stanuje obveznik i u kojoj je prijavljeno njegovo prebivalište, umanjuje za 50 odsto, ali to umanjenje ne može biti veće od 20.000 dinara - kaže Jelena Dukić.
Dve najčešće dileme
1. Ako osoba poseduje dve nekretnine, na primer dva stana, i u jednom živi a u drugom je neki drugi član porodice, da li vlasnik plaća porez na obe nekretnine?
- Vlasnik je u obavezi da plaća porez na imovinu za sve nepokretnosti koje poseduje, dakle u ovom slučaju za oba stana, međutim, postoje gore pomenute poreske olakšice.
2. Kako je trenutno definisano plaćanje poreza u slučaju podstanara s obzirom na to da mnogi stanodavci ne prijavljuju svoje podstanare?
- Prema Zakonu o prebivalištu i boravištu građana, osoba je dužna da nadležnom organu prijavi njeno prebivalište u roku od osam dana od zakupa stana, donošenjem ugovora o zakupu. Na ovaj način podstanar stiče pravo na razne mogućnosti; parking mesto, prijave, recimo, za vrtić, izbor nadležne zdravstvene ambulante u kraju u kom mu je boravište. Sa druge strane postoji obaveza i stanodavca, a to je prema Zakonu o porezu na dohodak da podnese poresku prijavu lokalnoj Poreskoj upravi kada izda stan. Porez se izračunava tako što se bruto isplaćena zakupnina umanjuje za 25 odsto normiranih troškova, a na taj iznos se potom primenjuje poreska stopa od 20 procenata. Fizička lica koja drugim fizičkim licima iznajmljuju stan dužna su u roku od 30 dana da podnesu poresku prijavu od dana primanja kirije - zaključuje Jelena Dukić.
Ostavi komentar