Zakon o radu daje pravo zaposlenom na naknadu troškova za dolazak i odlazak sa rada u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju, a Zakon o porezu na dohodak građana predviđa poresko oslobađanje za naknadu troškova zaposlenima za prevoz za dolazak i odlazak sa rada do visine mesečne karte odnosno do iznosa od 3.914,00 dinara.
Ove odredbe se primenjuju godinama i do sada nije bilo nikakvih dilema u njihovoj primeni, kaže za eKapiju Aleksandar Vasić, računovođa i poreski savetnik u firmi Poslovni savetnik doo.
Vasić ističe da u dosadašnjoj praksi nije bilo previse dilema.
- Poslodavci su poštujući prava zaposlenih, isplaćivali naknadu za prevoz zaposlenima i iznos koji je zakonom predviđen kao neoporeziv koristili uz pribavljanje do sada uobiočajenih dokaza (utvrđivanje udaljenosti mesta prebivališta zaposlenog od mesta rada, podataka o cenama karte u javnom saobraćaju, i dokumentujući spiskom zaposlenih kojima se naknada za prevoz isplaćuje). Ovakvo postupanje bilo je u skladu sa ranijim Mišljenjem Ministarstva finansija i takvo postupanje ni koji način nije osporavano ni od strane kontrolnih organa (poreske uprave). Novim mišljenjem Ministarstva zahteva se pribavljanje dokaza o postojanju troškova prevoza, kao što su npr. računi za nabavljeno gorivo za zaposlene koji za dolazak na rad koriste automobile- kaže Vasić.
Kada je reč o zaposlenima koji pešice ili biciklom dolaze na posao, Vasić kaže da je sagledavajući "širu sliku" zakona o radu, bez dileme, zakonodavac imao cilj da se svim zaposlenima nadoknade troškovi, bez obzira na koji način dolaze na posao i logično je pretpostaviti da svi imaju neku vrsta troška, prevoza ili kupovine i održavanja bicikla. No, kako navodi, prema sadašnjem stavu, zaposleni će sve morati dokazivati.
Drugi veliki problem, kako kaže naš sagovornik je i činjenica da dva zakona koja regulišu ovu oblast tumače dva ministarstva (rada i finansija), što unosi dodatnu konfuziju i stvara pravnu nesigurnost.
- Primena novog Mišljenja biće više nego komplikovana. Ako se zakonsko pravo na poresko oslobađanje bude tumačilo restriktivno, kako se najavljuje, poslodavci neće biti u prilici da bez neprimereno velikog administrativnog opterećenja ispune sve što se zahteva. U tom slučaju će verovatno odlučiti ili da kupuju mesečne karte, što sa druge strane umanjuje prava zaposlenih, ili da naknadu za prevoz uključuju u zarade što će dodatno povećati ionako veliko poresko opterećenje poslodavaca- zaključuje Vasić.
Uz dužno poštovanje autoru teksta, ovim putem želim da istaknem suprotno viđenje. I to ne svoje.
Pre svega, nije došlo do promene odredbe člana 118 stava 1 tačke 1) Zakona o radu, niti ova odredba propisuje da se može uređivati aktom podzakonske snage, tako da se zakon ima primenjivati na isti način kako je i do sada bio primenjivan.
O načinu primene ove odredbe u više navrata je presuđivao najviši sudski organ u Republici Srbiji - Vrhovni kasacioni sud, čije je tumačenje prava jedino ispravno, i koji ima supremaciju nad bilo kojim tumačenjem bilo kog drugog državnog organa.
Ovaj sud je presudom Rev2 680/2016 od 19.5.2016. godine jasno presudio sledeće (sentenca):
Pravo na naknadu troškova za dolazak na rad i odlazak sa rada nije uslovljeno rastojanjem od mesta prebivališta do radnog mesta, kao ni određenom kategorijom bolesti zaposlenog, tako da ono pripada svim zaposlenima, uključujući i one koji ne koriste javni saobraćaj, već od kuće do posla dolaze sopstvenim automobilom ili pešice, pri čemu ostvarivanje ovog prava nije uslovljeno ni obavezom zaposlenog da se posebnim zahtevom obrati poslodavcu radi priznavanja troškova prevoza.
Takođe, Presuda Vrhovnog kasacionog suda, Rev2 932/2015 od 23.12.2015. godine glasi (sentenca):
Svako zaposleno lice koje stanuje udaljeno od mesta rada minimum jednu stanicu ima pravo na redovnu mesečnu nadoknadu troškova prevoza, bez obzira da li na posao dolazi gradskim prevozom, sopstvenim automobilom ili pešice.
Prema više puta potvrđenom istovetnom stavu najvišeg suda u Republici Srbiji, zaposlenom pripada naknada kao takva, i ne mogu se ni poslodavac ni zaposleni uslovljavati nekakvom dodatnom dokumentacijom koja zakonom nije propisana, niti zakon ostavlja mogućnost da se propisuje kakva dokumentacija.
S poštovanjem,