Namenski dinarski potrošački krediti najpovoljniji su način za plaćanje fakultetske školarine, i zbog dužeg perioda otplate i zato što nisu potrebni učešće ili depozit, piše Blic. Ipak, ako se neko odluči za kredit, na kraju će školarina biti skuplja bar za četvrtinu nego kad se plaća gotovinom.
Trenutno vlada upisna groznica, a brucoši koji nisu na budžetu moraće da izdvoje od 26.000 dinara pa do 240.000 dinara. Iznos može da se plati i na rate putem kreditnih kartica, potrošačkim ili keš kreditom. Ako je zaduživanje neizbežno, najbolje je namenskim kreditom.
U ponudi su dinarski i krediti vezani za evro. Iznosi su od 20.000 dinara pa i do milion i po dinara. Rok otplate je duži kod zajmova vezanih za evro i iznosi do 84 meseca, dok je kod onih u domaćoj valuti do 77 meseci.
U startu bi trebalo uračunati naknadu za obradu kreditnog zahteva, a taj trošak se plaća odmah i iznosi od dva do 2,5 odsto od iznosa kredita.
Kamatne stope, navodi Blic, za potrošačke kredite vezane za evro su niže od dinarskih, ali je potrebno polaganje obaveznog učešća od 30 odsto, što za dinarske nije potrebno.
Kod keš zajmova traži se i polaganje depozita i tada je kamatna stopa niža. Ovi krediti su skuplji od namenskih, ali im rok otplate ide i do 99 meseci. 
Pored kredita za finansiranje osnovnih studija koji banka uplaćuje direktno na račun izabranog fakulteta prema profakturi, mladi akademci moći će da dobiju i dodatni keš u iznosu do 25 odsto školarine za propratne troškove.
Najnepovoljnije je plaćanje rivolving kreditnom karticom, jer su tu kamatne stope i do trideset odsto, zaključuje Blic.
Ostavi komentar