Stambeni krediti u evrima nikada nisu bili povoljniji, što je odličan povod za sve češće cenkanje klijenata sa bankom o smanjenju kamate za već uzeti kredit.
Naime, građani koji uveliko otplaćuju kredit za stan mogu da pregovaraju sa bankom o spuštanju kamatne stope koju su dogovorili. Tako su, na primer, za stambene kredite indeksirane u evrima kamate pre pet godina iznosile najmanje 4,8 odsto, dok banke sada ovakve dugoročne pozajmice nude i po stopama koje su od 2,6 do 3,5 odsto godišnje, što je drastična razlika.
Cenkanje sa bankama, inače, važi i za sve druge kredite, gotovinske i refinansirajuće. Ipak, s obzirom na to da su stambeni krediti, kada se radi o iznosu novca, najveći, kod njih je to i najisplativije.
Ipak, postoji jedna začkoljica.
- Treba svakako biti uporan. Od banke koja vam je dala stambeni kredit tražite potvrdu o ostatku duga, uz obrazloženje da vam u drugoj banci nude povoljan refinansirajući stambeni kredit, što je takođe moguće. Nijedna banka neće da rizikuje da izgubi tako velikog klijenta, a tu se svrstavaju svi koji otplaćuju stambene kredite – naglašavaju bankari. I urednik sajta "Kamatica" Dušan Uzelac naglašava da samo treba da budete uporni kako biste uspeli da izboksujete jeftiniji kredit.
- Nemojte odustajati, budite uporni. I raspitajte se u drugim bankama kakvi su uslovi da kod njih refinansirate svoj stambeni zajam. I kada to kažete u banci u kojoj imate kredit, videćete da će vas pozvati na razgovor. Tada vas čekaju pregovori o novom, naravno nižem iznosu kamate – objašnjava Uzelac.
Međutim, kada se dogovorite o refinansiranju stambenog kredita, imate još jedan trošak. To je plaćanje obrade zahteva koja iznosi između 0,5 i jedan odsto od ostatka duga, i varira od banke do banke. Samo pojedine banke ovo vam neće naplatiti.
Kada se sve sprovede u praksi, moguće je da na kreditu od 50.000 evra koji ste uzeli 2012. na 25 godina (300 meseci), nakon refinansiranja uštedite oko 18.000 evra. To je najbolji mogući scenario, jer je uračunata prepolovljena kamata koja je pre pet godina bila 4,8 odsto godišnje, a ubuduće bi iznosila tri odsto. Oštru kritiku na račun poslovanja banaka, pa tako i "navodne politike smanjenja kamata", uputio je profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić.
- Banke u Srbiji su jako dobro organizovane, a uslovi u njima su slični. To što one nekima spuste kamate više je marketinška priča. One samo rade ono što moraju - naglašava Savić.
Ostavi komentar