Bogatstvo je igra jednakih šansi. Direktorske plate beleže vrtoglav rast, veliki deo najbogatijih je počeo od nule. Kako se igra igra bogatih?
Direktorske zarade su premašile sva očekivanja za ovu dekadu 21. veka. Ukratko,generalni direktor pre 50 godinane može da se meri sa direktorom koji je na ovoj funkciji poslednjih10 godina.
Zašto?
Samo je jedan podatak dovoljan –zarada jednog generalnog direktora 2020. godine veća je za 1.322% u odnosu na direktora 1978. godine.
Značiće i podatak da je za taj isti period prihod direktora rastao 60% brže nego što je rasla berza. Gore pomenuti četvorocifreni procenti rasta potpuno su zasenili povećanje plata većine zaposlenih bez odgovornih funkcija za 18%. Tričavih, kad se uporede.
Za isti period (1978-2020.) statistika je zabeležila rast i direktorskih bonusa i nagrada za 970,2%.
Šta je pandemija dala?
Pandemija 2019-2021. oberučke jepodržalavrtoglavi rast prihoda generalnih direktora. EconomicPolicy Institute objavio je procente ovog rasta –18,9%. Zaposleni koji su u ovom periodu zadržali svoje poslove dobili su povećanje plata u proseku za 3,9%.
Bogatstvo ili čije su šanse veće?
Dok i dalje obrađujete ovakve procente i novu sliku direktorskog sveta, zanimljivo je uporediti ih sa drugim činjenicama. Na primer:
- Prema Forbes-u, od prvih 400 najbogatijih ljudi sveta70% je počelo od nule. Za njih nije bilo nasledstva, porodičnog imena niti početnog kapitala.
- Isto važi i za uspešne umetnike, glumce, muzičare, sportiste čije su zarade takođe daleko veće u odnosu na one od pre 50 godina.
(Prethodne godine 2021. deset najbolje plaćenih američkih i evropskih glumaca zaradili su u proseku 29 miliona dolara. Top deset muzičara prihodovali su oko 230 miliona, a prvih 50 najplaćenijih sportista zaradili su oko 280 miliona dolara.)
Ako vas zanima oblast vaspitanja i psihologije, naići ćete na podatak da jedva ili triputa više zavisnika od droge i alkohola u grupi mladih 26 godina starosti čiji su roditelji izviših klasa. Skromnije ’ekonomsko porodično poreklo’ nosi manje šanse da se deca okrenu opojnim zadovoljenjima i zavisnostima.
Zdrav razum bi dao da se zaključi da su šanse jednake za sve. Opcije su otovrene i ponuda je na stolu za sve koji žele u direktorsku top ligu bogatih.
Gde je ta razlika?
Nije na odmet mali podsetnik svakome ko upravo odmahuje glavom u znak negodovanja da je poslovna mapa uspeha i bogatstva uvek otvorena za svakoga. Ali, postoji jedno ali. Tačnije, više njih.
Niko, baš niko, ko je na aktuelnoj visokoj direktorskoj poziciji, u vrhu sportskih uspeha ili glumačkih zarada nije tu stgaopreko noći. U pozadini su veliki rad i posvećenost i ispravan odnos prema novcu.
Ako se pozabavite navikama i finansijskim životnim stilom bogatih, primetićete nekoliko zajedničkih detalja:
- Uvek se drže svog budžeta (dobro vođenje ličnih finansija su 80% ključnog odnosa prema novcu)
- Nemaju jedan izvor prihoda.
- Investiraju u nove projekte, ideje, berzu. Neprestano.
- Ne stajuna jednom mestu i na jednoj poziciji. Uvek su im oči i um otvoreni za iskorake napred. U novo pre svega.
- Čitaju. Ne samo poslovnu literaturu.
- Ne rade 24 sati dnevno 7 dana u sedmici. Nema iznurivanja. Ali, vreme koje se naziva ’slobodnim’ ne provode sa daljinskim u rukama ili uz igrice što se zove ’odlaganje’.
Ostavi komentar