Banke u Srbiji su u prva tri meseca ove godine na ime kamata i provizija prosečno dnevno zaradile 90 miliona dinara (više od 770.000 evra). Inače, prema poslednjim podacima Narodne banke Srbije, banke su od januara do marta 2014. zabeležile ukupan neto dobitak od 8,1 milijardu dinara.
Prema podacima NBS, čak 72,7 odsto ukupne operativne dobiti u tom periodu došlo je od naplate kamata, 20,1 odsto od provizija za razne usluge, dok ostatak dolazi između ostalog i od države po osnovu prinosa na obveznice.
| Inače, prosečna kamata na dinarske keš kredite u Srbiji iznosi 21,32 odsto, a na kredite indeksirane u evrima 8,62 odsto. Na stambene pozajmice, banke prosečno naplaćuju kamatu od 4,63 odsto, dok na primer, prekoračenje po tekućem računu u proseku košta 33,1 odsto. Proziviju banke naplaćuju za održavanje tekućeg računa, plaćanje računa, za odobravanje kredita, karticu, dozvoljeni minus. |
- Građani se stalno žale da su kamate visoke, a to je zapravo i istina. Iako ne bih pravdao banke, objašnjenje leži u strukturi tržišta. One u Srbiji imaju mali broj transakcija, pa pokušavaju da od malo novca u opticaju što više zarade. I to rade skupim provizijama i kreditima - rekao je Nikolić, a prenosi Tanjug.
U Srbiji je, prema njegovim rečima, velika razlika između kamata koje građani plaćaju na kredite i kamata koje banke plaćaju građanima na štednju, i upravo ta razlika, kaže on, "gura" profit banaka.
Za profesora Ekonomskog fakulteta Ljubodraga Savića još je alarmantniji podatak da čak petina bankarskih prihoda dolazi od različitih naknada.
- Kamate jesu visoke, ali mnogi zaboravljaju koliko su skupe skrivene bankarske provizije, a koje kod nas čine petinu ukupne dobiti banaka. Provizije možda i nisu paprene ako se posmatraju pojedinačno, ali je problem što se u našim bankama i "dobar dan" naplaćuje. S druge strane, to je njima najlakša zarada i siguran izvor prihoda koji ne nosi nikav rizik - rekao je Savić.
Banke, naime, kako objašnjava, pokušavaju da svoje poslovne rizike naplate kroz kredite, pa su zato kod nas kamate više nego u zemljama u okruženju.
Ceo sistem funkcioniše tako da se obezbedi interes banaka. Sve priče, obećanja i planovi oblikuju se tako da bankama bude dobro. Međutim, matematika je prirodna nauka a priroda kaže da pohlepa vodi do sloma i kraja. Tako da će na kraju propasti i banke. Tužno :(