„Kolika je garancija, toliko roba traje” - nepisano je pravilo na koje se već godinama žale kupci kućnih i aparata bele tehnike, a da kvalitet ove robe opada, potvrđuju i serviseri, koji i po nekoliko puta popravljaju proizvode koji su pod garancijom.
- Dešavalo se da istu veš-mašinu popravljamo po pet puta dok je pod garancijom. S druge strane, nekom kupcu koji je pazario isti model popravka u periodu garancije nijednom neće zatrebati. Nažalost, te stvari postale su čista sreća. Uopšteno govoreći, nesporno je da su aparati ranije mnogo duže trajali, ali su tada više i koštali - kažu u servisu specijalizovanom za opravku veš-mašina, frižidera i zamrzivača.
Ovo potvrđuju i zaposleni u Pokretu za zaštitu potrošača.
-Od početka ekonomske krize pada kvalitet tehnike ako se poredi s kvalitetom aparata iz ranijeg perioda. Danas je malo bolja situacija s poštovanjem potrošačkih prava otkad je uveden minimalan rok garancije od dve godine na nove, odnosno godinu dana na polovne aparate, dok ima i onih proizvođača koji nude pet i više godina garancije - kaže za „Blic” Petar Bogosavljević iz Pokreta za zaštitu potrošača.
Većina majstora tvrdi da su se aparati pretvorili u potrošnu robu nepoznatog veka trajanja.
- Kada su veš-mašine u pitanju, moramo da istaknemo da je nepravilno rukovanje čest uzrok kvara. Domaćice umesto propisanih pet kilograma veša, stavljaju sedam. Zamislite da vas neko optereti džakom koji je teži nego što vi možete da ponesete, logično je da ćete pasti, zar ne? Iz toga nastane niz kvarova, od onih sitnijih čija popravka košta oko 2.000 dinara, do onih za koje je potrebno izdvojiti i više od 15.000. Po pravilu mašine koje imaju opcije i sušenja i pranja skuplje su za servisiranje - kažu u servisu bele tehnike “Zoća”.
Oni dodaju da proizvodi na našem tržištu ne mogu da se mere s onima koji se mogu naći u zapadnoj Evropi kada je kvalitet u pitanju. Osim toga, pojedinih delova za aparate u našoj zemlji i nema.
- Za mašine manje poznatih proizvođača teško je doći do delova. A opet, i oni veći brendovi neretko imaju samo jednog predstavnika u našoj zemlji koji, držeći monopol, diktira i cene delova - ističu u ovom servisu.
Sa šporetima je, navode, slična situacija.
- Ni tu nema jasnih pravila kada je rad pod garancijom u pitanju. Kvalitet materijala opada, koriste se sve tanji limovi, a neoprezna upotreba stvara probleme. Recimo, događa se da se nakon korišćenja šporet ne opere kako treba, pa se mast skuplja i na višim temperaturama dno šporeta izgori. Često nas zovu i zbog kvara grejača - kažu majstori.
Serviseri mašina za pranje sudove pak tvrde da za te aparate još uvek važi pravilo porekla robe.
- Nemci i dalje prednjače kada govorimo o kvalitetu ovih mašina, te skuplji modeli koji koštaju preko 60.000 bez problema rade i po šest-sedam godina. Oni koji koštaju do 30.000 obično se kvare posle dve-tri godine i najveći problem predstavlja pumpa - poručuju u servisu “Elpok”.
Popravka frižidera čini se da je najskuplja.
- Kod rashladnih uređaja može popustiti instalacije, javljaju se problemi s freonom i elektronikom. Delovi se često poručuju iz inostranstva, bilo putem ugovora sa fabrikom ili preko uvoznika za delove - poručuju u jednom beogradskom servisu.
Najviše žalbi na mobilne telefone
Po broju žalbi kupaca, mobilni telefoni su i dalje u vrhu.- Razlog tome leži u činjenici da se potrošači slabo štite od uvoza robe nižeg kvaliteta. Kupci ulažu pritužbe i na pribor, alat, kao i na rezervne delove za koje je teško utvrditi da li su originali ili kopije. Kod žalbi na belu tehniku, naša analiza je pokazala da visoka cena ne mora da bude odraz kvaliteta i obrnuto. Niža cena može da bude samo marketinški trik da se kupci privole na kupovinu i ne mora da znači da je roba slabijeg kvaliteta - zaključuje Petar Bogosavljević iz Pokreta zaštite potrošača.
Ostavi komentar