Kada premine obveznik poreza na imovinu, naslednik stana koji ne "prebaci" nekretninu na svoje ime rizikuje da dobije rešenje sa znatno većim iznosom na ime poreza. Porez na stan u kojem živi vlasnik, po zakonu, umanjuje se za 50 odsto. Smrću vlasnika i ovo pravo nestaje, a u slučaju da naslednik nije preveo vlasništvo, može da očekuje gotovo duplo veće iznose na ime poreza na isti stan
Ove situacije ipak su bile češće pre 2020. godine, pre nego što su notari na sebe preuzeli slanje poreske prijave. Međutim, i sada su moguće u određenim situacijama.
Naslednik kuće ili stana, posle smrti vlasnika, ne mora ništa da prijavljuje lokalnoj poreskoj administraciji pod uslovom da su te nepokretnosti uredno upisane u katastar. Ako nisu u katastru, naslednik ima rok od 30 dana da sam podnese poresku prijavu. U protivnom, komplikuje sebi situaciju sa budućim plaćanjem ovog nameta, jer zbog propusta može da „zaradi“ – uvećan dug, a možda i zateznu kamatu.
Priča čitaoca portala N1 da mu poreznici nisu pet godina dostavljali rešenje o porezu na imovinu da bi mu nedavno stigao koverat sa iznosom od 152.000 dinara koje treba da plati u roku od nekoliko dana, izazvala je reakcije drugih čitalaca koji su želeli da ispričaju svoju priču.
Jedna od njih odnosila se na nasleđivanje kuće posle preminulog oca. Iako je redovno plaćao porez na imovinu, ovom nasledniku je posle određenog vreme takođe stigao uvećan račun. I to zato što je, plaćajući i dalje na ime oca, namirivao praktično manji iznos poreza u odnosu na onaj koji bi mu sledovao da je poreznicima prijavio nasledstvo.
U Sekretarijatu za javne prihode grada Beograda navode da smrću poreskog obveznika prestaje njegova poreska obaveza, koju potom ispunjavaju naslednici, „u okviru vrednosti nasleđene imovine i u srazmeri sa udelom pojedinog naslednika, u momentu prihvatanja nasledstva“.
U sekretarijatu ističu da od prošle godine notari dostavljaju podatke poreskim organima.
„Od 1. januara 2020. godine, saglasno Zakonu o porezima na imovinu, javni beležnik je dužan da ispravu koju je sastavio, overio ili potvrdio, po službenoj dužnosti, elektronski dostavi poreskom organu. Poreskim obaveznicima je ostavljen rok od 30 dana da u nadležnoj lokalnoj poreskoj administraciji dopune podatke, odnosno izjašnjenje i dokaze od značaja za oporezivanje, a lokalna poreska administracija ima isti rok da prikupi podatke koji se mogu dobiti razmenom podataka između državnih organa“, navode u sekretarijatu.
Od ovog pravila ima izuzetaka i to u slučaju kada za nepokretnost koja se nasleđuje ne podstoje podaci u katastru.
„Iz navedenog postupka preuzimanja podataka, isprava, izjašnjenja i dokaza elektronskim putem od javnih beležnika izuzeti su postupci nasleđivanja nepokretnosti, za koje ne postoje podaci u katastru nepokretnosti i katastru vodova. Ovi obveznici (naslednici) imaju obavezu da podnesu poresku prijavu odmah kod javnog beležnika ili u roku od 30 dana od dana nastanka poreske obaveze“, ističu u sekretarijatu.
Poreska obaveza se nasledicima utvrđuje posle ostavinske rasprave.
„Prilikom prenosa duga naslednicima nakon raspravljene zaostavštine vodi se računa o vrednosti nasleđene imovine svakog pojedinačnog naslednika, jer se dug preminulog lica prenosi na naslednika u vrednosti nasleđene imovine“, navodi se u odgovoru sekretarijata.
Preplata poreza mora u ostavinsku raspravu
Na pitanje koje su obaveze naslednika koji je nastavio da otplaćuje poresku obavezu na ime preminulog, u sekretarijatu navode da „preplata poreza koja je evidentirana na računu preminulog lica, ako nije bila predmet ostavinske rasprave, ne može se prenositi naslednicima“.
„Ako je preplata bila predmet ostavinske rasprave o njoj je odlučeno aktom kojim su oglašeni naslednici zaostavštine pa u tom smislu se i postupa“, navode u sekretarijatu.
Ipak, napominju, svaka situacija se pojedinačno ocenjuje.
„Svaka poreskopravna situacija ceni se pojedinačno u zakonskom okviru i u skladu sa podnetim dokazima koji su od značaja za konkretnu situaciju, pa u tom smislu uz zahtev za povraćaj ili preknjižavanje uplaćenih sredstava na umrlo lice, naslednici bi trebalo da dostave i uplatnice kojima su izvršene uplate poreza na imovinu na ime umrlog lica, u smislu utvrđivanja činjenica ko je od naslednika i u kom iznosu izvršio uplatu“, pojašnjavaju u Sekretarijatu za javne prihode Grada Beograda.
Ostavi komentar