Ni ova „Nedelja štednje“ nije donela nikakva iznenađenja bar kada su kamate na štedne uloge u pitanju, jer i pored toga što su banke medijskom kampanjom promovisale svoje ponude, kamate nikad manje.
U NBS kažu da je ukupna štednja građana u evrima 9,8 milijardi, dok je u dinarima 57,1 milijarda. Kada se posmatra visina štednih uloga u evrima preko 80 odsto čine iznosi do 500 evra, dok je kod dinara skoro 90 procenata uloga manjih su od 10.000 dinara.
Iako se ne zna pouzdano koliko tačno novca se čuva u „slamaricama“, neka istraživanja pokazuju da je to oko tri milijarde evra.
Kako su kamate ove godine izuzetno male i sve se vrti oko kamate od 1,3 procenta za štednju u evrima oročenu na godinu dana ili duže, nove štediše nisu potstaknute da svoj novac daju bankama, u odnosu na pre 10 godina kada je štednja u bankama dobila potpuno drugačiji smisao, ali i mogućnost za zaradu.
Kamatica se osvrnula na uslove koje su banke nekada davale svojim klijentima i kada je prikupljanje depozita po visokim kamatnim stopama za banke izgubila smisao.
U 2008. godini, u jeku finansijske krize, skupi krediti u inostranstvu bili su sve manje dostupni bankama što ih je okrenulo prikupljanju depozita od građana. Te godine je i kampanja nadmetanja banaka u visokim kamatnim stopama na štednju počela mnogo pre Nedelje štednje, a banke su dizale kamatne stope i na dinarska i na devizna oročena sredstva. Tada je i Vlada Srbije, po hitnom postupku uputila Narodnoj skupštini izmenu Zakona o osiguranju depozita, kojom se garancija, sa dotadašnjih 3.000 evra povećala na 50.000 evra. Banke su se visinom kamata potrudile da vaskrslo poverenje u njih, koje je preselilo iz kućnih sefova od 2000. do 2008. godine na štedne knjižice 5,7 milijardi evra i još oko 10 milijardi dinara.
U 2009. godini kamatne stope na štednju bile su među najvišima u Evropi. Ogromno interesovanje građana, povremeno stvaranje redova u ekspoziturama i produženo radno vreme bile su karakteristike Nedelje štednje 2009. godine u Srbiji, iako su kamate bile niže u odnosu na prethodnu godinu. Nekolicina banaka tada je ponudila i proizvode kojih do tada nije bilo na tržištu. Oročenje kamate isplaćene unapred (banka odmah obračunava kamatu i oročava je uz glavnicu) čime se ostvarivao dodatni prihod na oročena sredstva po osnovu unapred obračunate kamate, koja se uz uložena sredstva, takođe „ukamaćivala“. Takođe, banke su nudile i besplatne članarine za kreditne kartice, osiguranje za domaćinstvo ili čak učešće u nagradnoj igri za stan u Beogradu.
Ta 2010. godina bila je poslednja godina u kojoj su klijenti domaćih banaka dobili kamate na štednju koje bi opravdale svu „buku“ koja prati period Nedelje štednje. Naime, krajem oktobra te godine kamate na dinare išle su čak do 18 odsto, a na štednju u evrima i do osam odsto za iznose oročene na godinu dana, a bankari su bili i više nego spremni da pregovaraju sa svakim klijentom ponaosob i ponude čak i bolje uslove od zvanično proklamovanih. Banke su nudile i brojne poklone za nove štediše, a neke od njih su ponudile i oslobađanje od plaćanja poreza ili kada je reč o oročenju dinara, vezivanje kamate za kretanje referentne kamate. Takođe, banke su te godine poslušale preporuke NBS i pojačale svoje ponude za dinarske štedne uloge.
 |
Za 2011. godinu možemo da kažemo da je bila „početak kraja“. Za razliku od prethodnih godina, kada su se banke za vreme Nedelje štednje utrkivale koja će dati veću kamatu na oročene evre, te 2011. ih je NBS „podsetila“ da su kamate na štednju previsoke i da loše utiču na kamate na kredite pa su se banke uglavnom suzdržale od spektakularnih ponuda na koje su ranijih godina navikle klijente. Akcenat je bio stavljen na dodatne proizvode i usluge. Prema objavljenoj analizi NBS, u toj godini bilo je isplativije štedeti u dinarima, nego u evrima. Ipak, učešće dinara i dalje je bilo prilično zanemarivo.
Nedelja štednje u 2012. godini izgledala je kao da banke više ne žele štednju građana. Te godine su na tržište izašle sa već postojećim kamatnim stopama ili čak manjim. I one banke koje su spremile nešto novo za klijente svoju ponudu su prezentovale „u minut do dvanaest“ a na tržište izašle sa maksimalno jedan odsto većom kamatom. Dok su druge zadržale nivo kamatnih stopa bez isticanja posebne ponude, a neke čak smanjile kamatne pre ili u toku Nedelje štednje. Ipak, većina se fokusirala na dodatne pogodnosti umesto na visinu samih kamata pa su klijentima ponudile da podignu deo položenog novca bez razoročavanja, pa podignu kamatu unapred ili da, na primer, uplaćuju novac na svoj štedni račun i na mesečnom nivou.
Nezavidne okolnosti za štediše bile su u Nedelju štednje 2015. godine. Tako ih je okarakterisala guvernerka NBS i objasnila da su gotovo nulte kamatne stope ne evropsku valutu. "Mere Evropske centralne banke u borbi za pokretanje privrednog rasta i izlazak iz problema deflacije imaju za rezultat veoma neprimamljive uslove za polaganje depozita u evrima" objasnila je tad Jorgovanka Tabaković. Ona je i dodala da se, uzimajući u obzir veoma niske kamatne stope na evro u odnosu na još uvek primamljive dinarske stope sa jedne i domaću cenovnu, deviznu i finansijsku stabilnost, s druge strane, osnovano može očekivati da bi struktura ukupne štednje mogla da se promeni u smeru povećanja učešća depozita u domaćoj valuti.
Nedelja štednje 2016. godine obeležena je više nego simbolično, bez posebnih pogodnosti. Građani su polako počeli da štede u dinarima jer su isplativiji sa kamatama od2,50do4,50odsto na godišnjem nivou, a to je u odnosu na kamate u evrima koje se u proseku kreću od nule do0,30odsto na godinu dana, znatno više. Pojedine banke u Srbiji dodatno su smanjile kamatne stope na oročenu dinarsku i deviznu štednju, a neke su ukinule kamatu na uloge po viđenju. Nešto bolja kamata može da se dobije ako se ulože dolari i britanska funta. Kamata na štednju u ovim valutama je bila od0,85do1,01odsto godišnje.
Kamate na štednju su 2017. kao i ove godine i više nego simbolične, ali štednja građana i pored tako niskih prinosa i dalje u porastu dodaje Kamatica.
Ostavi komentar