Automobilska industrija posle krize početkom ovog veka ponovo je u zamahu. Iako su prognoze u ovom periodu bile da će električni automobil mnogo brže da zameni klasični, to se ni u narednih 20 godina neće desiti.
Jer teško da će taj automobil moći da dostigne cenu malih auta, koji su sve konkurentniji ne samo po utrošku goriva koji se bliži potrošnji od samo dve do tri litre na sto kilometara već i po smanjenju štetnih gasova, kao i po proizvodnim troškovima.
A upravo ovaj trend iz ugla profesora dr Dejana Ilića (60) je i realan. Razgovarali smo nedavno, dok je nakratko bio u Beogradu. A da bismo razumeli u kom pravcu ide automobilska industrija i zašto električni automobil neće biti još dugo biti dominantan na našim putevima, naš sagovornik je to obrazložio kroz devet faktora.
1. Pomoć države
Razvoj elektromobila bio je započet još 70-ih godina prošlog veka, i tada je počeo razvoj motora i baterije, ali se onda stalo. Kada je kancelarka Nemačke Angela Merkel došla na vlast, donela je program "LiB15", koji se odnosi na litijum bateriju. Formiran je tim za istraživanje motora, pozvala je vodeće ljude iz automobilske industrije i saopštila da je suma za razvoj motora 8,7 milijardi evra. Ja sam sa svojim timom dobio zadatak da nadgledam projekat za baterije. Država je uložila 870 miliona evra, a isto toliko i automobilska industrija.2. Razvoj baterije
Te 2012. 48 odsto Nemaca bilo je za uvođenje elektro-automobila, a posle godinu dana ta podrška je iznosila preko 60 odsto. S druge strane, paralelno sa našim radom na motoru i bateriji elektromobila, vodeći svetski proizvođač japanska "Tojota", osim što radi na svojoj bateriji, paralelno radi i na motoru sa unutrašnjem sagorevanjem koji manje troši i na benzin i dizel. Ali apsurd, dok interesovanje građana raste, a motor se razvija, razvoj baterije ne postiže tako brzo pozitivne rezultate u praksi. Jednostavno, ne možeš da nateraš nauku. Razvoj baterije nije kao razvoj čipa, pa da imaš inovacije svakih mesec dana. Još početkom ovog veka krećemo u razvoj nano-materijala i ja i "Varta" vidimo da to donosi poboljšanja. Ali ako nemaš 20 ili 30 odsto više u odnosu na trenutni proizvod, nema uspeha. U 2012. sam rekao istinu o stanju baterije za elektroauto - nažalost, nema rezultata koji bi pratili ushićenje građana koji bi odmah da kupe elektromobil.3. Kako da preživiš
Japanska "Tojota" radi na razvoju malih automobila koji malo troše i malo ispuštaju štetne gasove, Nemci tada uviđaju da počinju da zaostaju u razvoju automobila sa malom potrošnjom. Veliki je pritisak auta koji troše četiri litra goriva. Ne možeš da budeš prvi u nečemu a da do tog trenutka ne preživiš, moraš da zarađuješ da bi došao do te tačke. Džaba mi svetla perspektiva ako ne mogu da preživim dotad. Zato se u auto-industriji sve više okreću razvoju motora sa malom potrošnjom goriva.4. Inteligentni auto
Baterija zaostaje u razvoju, pojavljuje se i inteligentan auto. Automobilska industrija radi na tri polja - na automobilima sa malom potrošnjom, elektromobilu i na inteligentnom. Ali da bi imao prednost na tržištu, da on može da vozi za tebe, od tačke A do tačke B, neophodna je i infrastruktura. Ona je neophodna, i to posebna, i za elektromobil. I opet izazov. Pred opštinama i komunama je dilema gde i u koju infrastrukturu da ulože?5. Ograničenja
Interesantno je da stalno rastu očekivanja da se smanji emisija ugljen-dioksida, i tu se postižu dobri rezultati u laboratorijama, a ujedno da se smanji potrošnja goriva. To dvoje idu jedno protiv drugog. A ti napori i investicije na klasičnom automobilu oduzimaju vreme i novac automobilskoj industriji za brži razvoj elektroautomobila.6. Izvori energije
Stalno se razmišlja i o novim alternativnim izvorima, ali se pojavljuju nova ležišta nafte i gasa. Više nema te odlučujuće pretnje o brzom iscrpljivanju rezervi koja bi naterala sve nas na brži rad na elektroautu. Kada smo počeli istraživanja, cena barela nafte iznosila je 90-95 dolara, sada šezdesetak. To je neka normalna cena, a da su rezerve drastično smanjene, cena bi drastično porasla.7. Cena
Cena je takođe jedan od ključnih faktora kada hoćeš da zameniš dizel sa elektroautom. Pre dve godine dali smo izjavu da će baterija da košta oko 5.000 evra. Automobilska industrija je međutim nezadovoljna cenom jer su tolike bile prognoze za čitav motor. A danas manji automobil sa malom potrošnjom možete da kupite za desetak hiljada evra. Imamo energiju, brzinu punjenja, brzinu elektromobila, ali nemamo još zadovoljavajuću cenu za baterije. Cena za proizvodnju nano-materijala je visoka, naročito za izdvajanja za zaštitu životne sredine prilikom njihove proizvodnje.8. Infrastruktura
Poslednjih godina u fokusu je i insfrastruktura. U Berlinu postoji hiljadu elektromobila, taksisti ih testiraju. U Štutgartu, na primer, na nekadašnjim stubovima za parkiranje mogu se napajati automobili. Ali šta da radiš kada se nađeš na odstojanju od 100 kilometara od toga? Baš realan problem koji je sigurno rešiv, ali i za to je potrebno vreme.9. Životna sredina
I na kraju dolazimo do toga da zbog svega gore navedenog svest o životnoj sredini se potiskuje kada se suočiš sa praktičnim faktorima u svojim mesečnim/godišnjim finansijama. I zato je sve to tu gde jeste.Ko je profesor dr Dejan Ilić?
Profesor Ilić rođen je u Selevcu, diplomirao je fizičku hemiju u Beogradu i sa 26 godina doktorirao u Drezdenu. U kompaniji "Varta" zaposlio se 1987. godine, a 2001. postao je predsednik kompanije "Varta mikrobateri".Svetsko udruženje hemičara 2005. dodelilo mu je nagradu za životno delo za pronalazak mikrobaterije i smart kartice. Iste godine proglašen je za menadžera godine u Nemačkoj. Godinu dana kasnije postaje inovator godine i njegova fabrika proglašena je za fabriku godine u Nemačkoj.Početkom 2007. godine preuzima ARRI AG, najpoznatiju multinacionalnu kompaniju za proizvodnju filmskih kamera i svetlosnih uređaja. Istovremeno preuzima, kao konsultant nemačke vlade, zaduženja na realizaciji baterije na projektu Elektromobilnost.
Ostavi komentar