Kad ti ukradu karticu i pin – sam si kriv

Zakon o platnim uslugama predviđa podelu odgovornosti tako da oštećeni snosi gubitke do 15.000 dinara, a banka preko tog iznosa

Penzionerku D. A. nesmotrenost je koštala 25.000 dinara. Ukraden joj je novčanik, a u njemu je pored bankarske debitne kartice držala i pin za upotrebu iste. Pre nego što je krađu prijavila banci, lopov je uspeo da sa bankomata uzme pomenuti iznos.

Banka našoj čitateljki nema obavezu da nadoknadi izgubljeni novac, jer ona nije poštovala proceduru za upotrebu kartice koja izričito nalaže da se kartica i pin ne drže zajedno. Nije zaštitila svoju karticu, kako to bankari kažu.

Inače, kod nas nije retkost da ne samo stari već i mlađi ljudi drže pin i karticu jedno pored drugog. Ljudi sve više imaju i po nekoliko kartica, i platnih i trgovačkih, pa im je izgovor da ne mogu sve te brojeve da popamte. Ima i onih koji na samoj kartici upišu pin.Ova materija je regulisana Zakonom o platnim uslugama koji, između ostalog, uređuje uslove i način izvršavanja platnih transakcija uključujući i odgovornost u vezi sa izvršenjem platnih transakcija.

U slučaju korišćenja ukradene ili izgubljene platne kartice Zakon o platnim uslugama predviđa podelu odgovornosti, odnosno da korisnik kartice snosi gubitke koji proističu iz izvršenja neodobrenih platnih transakcija do iznosa 15.000 dinara, a sve preko 15.000 dinara snosi banka. Izuzetak je primer s početka teksta kada su kartica i pin dati lopovu „na izvol’te”, što je isto kao kad bi neko ostavio stan nezaključan.

Sa druge strane, Zakonom o platnim uslugama utvrđeno je da korisnik neće snositi nikakve gubitke nastale zbog neodobrenih platnih transakcija u slučaju da mu banka nije obezbedila odgovarajući način obaveštavanja o izgubljenom, ukradenom ili zloupotrebljenom platnom instrumentu. To znači da mu nije omogućila da u roku od 24 časa pozove kontakt centar banke i prijavi krađu. Ili u slučaju da su platne transakcije izvršene nakon što je obavestio banku ili drugog pružaoca platnih usluga da je platna kartica izgubljena, ukradena ili zloupotrebljena, pod uslovom da navedeni gubici nisu nastali usled prevarnih radnji platioca. Plaćanje karticama sve se više koristi za kupovinu u prodavnicama, plaćanje na internetu, podizanje novca sa bankomata. Banke zbog toga sve više obraćaju pažnju na zaštitu, a tehnologija za sprečavanje prevara sve je naprednija.

U bankama postoje specijalisti za bezbednost kartica koji koriste posebne sisteme za praćenje rada kartica. Često više transakcija u malom iznosu koje su obavljene u nekoj stranoj zemlji mogu biti znak za uzbunu.

Jer, ako je kartica zloupotrebljena najčešće se kreće sa skidanjem malih iznosa sa računa kao što su jedan ili jedan i po dolar, jer ti iznosi često promaknu. Bankari mogu da uoče da je bilo podizanja određenih svota novca istom karticom u različitim delovima iste zemlje, ili čak u različitim zemljama u nerealnokratkom roku, što je indikator da je kartica potencijalno zloupotrebljena.

Banka tada klijente zove telefonom i ukoliko se ustanovi da oni nisu napravili te transakcije, kartice se blokiraju.

Sve više su u upotrebi beskontaktne kartice koje ne zahtevaju ukucavanje pina pri plaćanju i predstavljaju dodatnu pogodnost pri brzini plaćanja. Ukoliko dođe do krađe ovakve kartice, upravo zbog bezbednosti, obavljanje beskontaktne transakcije bez unosa pina je ograničeno na 1.500 do 2.000 dinara.