Kad se isplati ulagati u nekretnine

Nekretnine su, usled niskih kamata na štednju, postale atraktivna alternativa štednji u banci. Računica je jasna, ukoliko bi stavili na štednju 50.000 evra za godinu dana bi ste dobili 1% kamate tj. 500 evra.

Dodatno bi na tih 500 evra platili porez na štednju od 15% koji se primenjuje samo na deviznu štednju, dinarska štednja je oslobođena ovog poreza.

To znači da ste od vaših 50.000 dobili 425 evra tj. 0,85% prinosa. Ako pretpostavimo da ste za taj novac kupili nekretninu i da ste je izdali za 200 evra mesečno, računica je jasna, vaših 50.000 evra bi vam donelo 2.400 evra godišnje.

Naravno, i od ovog iznosa je potrebno oduzeti porez na prihode od izdavanja nepokretnosti koji iznosi 20% i tada vam ostaje 1.920 evra što iznosi prinos od 3,85%.

Činjenica je da je ova opcija daleko isplativija ali su i aktivnosti potpuno različite. Izdavanje nekretnina se pre može smatrati mini biznisom jer zahteva angažman na koji morate biti spremni - izdavanje, sređivanje, održavanje, rešavanje problema sa stanarima i sl.

Ono što je bitno istaći je da nekretnine nisu samo stanovi, kod modela kupovine i izdavanja garaže računica je još i bolja a ne zahteva veliki iznos novca. Isto tako, možete kombinovati deo novca sa kreditom i tako uložite i vašu kreditnu sposobnost pa bi vam zakupci stana otplaćivali kredit.

Kombinacija je dosta a ukoliko napravite pametnu kupovinu nekretnine možete računati i na rast vrednosti što je dodatna korist u odnosu na štednju u banci gde jedino na šta možete da računati je inflacija tj. pad vrednosti novca.

Ono što morate znati kod rada sa nekretninama je i to da ne možete računati na dostupnost novca kao što možete u banci pa bi odluka za ulaganje u nekretnine trebalo da bude napravljena sa jasnom računicom na duži rok.