Pilot B. B. iz Beograda, koji je 20 godina aktivno upravljao avionom, prvo kao vojni, a potom i pilot putničkih aviona, pa prizemljen poslednje tri godine, rešio je ovih dana da podnese zahtev za penziju. Kaže da ni poslodavcu na zemlji nije više neophodan i da je i to dodatni razlog da se odmara kod kuće. Pored pilotskog ima i tri godine običnog staža.
Uskoro, kaže, puni 53 godine i prema njegovoj računici ostvario je uslov za penziju. To su mu potvrdili i u penzijskom fondu, ali kada je naknadno angažovao advokata da u njegovo ime završi celu stvar, ispostavilo se da mu nedostaje još devet meseci staža. Beneficiju ne može da dokupi, već samo da nastavi da radi do 65. godine, dakle još 13 godina. I to zbog činjenice da mu se nije svaka godina dok je pilotirao računala 18 meseci, već manje – 14 i 15.
Iako se čvrsto drži pozitivnog odgovora PIO, javio se ovih dana redakciji s pitanjem šta ako se ipak utvrdi da zbog ovih devet meseci ne može da se penzioniše. Dok ne bude čista situacija neće, kaže, da raskida radni odnos, ali pita kakva su uopšte prava svih onih s beneficijom koji se nađu u ovakvoj situaciji. Da li i oni kao i svi ostali moraju da čekaju punu starosnu penziju do 65. godine ili 40 godina staža?U PIO odgovaraju da se osiguraniku, koji je navršio najmanje dve trećine od ukupnog staža na radnim mestima na kojima se osiguranje računa s uvećanim trajanjem, starosna granica za sticanje prava na starosnu penziju (65 godina života) snižava po jednu godinu.
Za svaku jednu godinu i šest meseci provedenih na radnom mestu, odnosno poslu na kome se efektivno provedenih 12 meseci računa u staž osiguranja kao 18 meseci. U konkretnom slučaju, ako je pilot 20 godina efektivno proveo na poslovima na kojima se staž računa s uvećanim trajanjem, po stepenu uvećanja 12/18, starosna granica se snižava 13 godina. Napominju da se u staž osiguranja s uvećanim trajanjem računa samo vreme koje je efektivno provedeno na radu.
Oni koji, međutim, nemaju dovoljno staža s uvećanim trajanjem – dve trećine u ukupnom stažu – nemaju pravo na snižavanje granice života, već čekaju uslov po opštim propisima, znači 65 godina života za muškarce, a taj period beneficiranog staža im utiče na visinu penzije, jer su doprinosi plaćeni uvećano.
Shodno Pravilniku o radnim mestima, odnosno poslovima na kojima se staž računa s uvećanim trajanjem, beneficije se utvrđuju za radna mesta, odnosno poslove na kojima je rad naročito težak, opasan i štetan za zdravlje. U zavisnosti od stepena uvećanja staža, starosna granica se snižava tako da se osiguranicima kojima se efektivno navršenih 12 meseci računa kao 18 meseci staža osiguranja snižava starosna granica najviše do pedesete godine života. Osiguranicima kod kojih se 12 meseci računa kao 14-15, odnosno 16 meseci staža osiguranja, starosna granica se može snižavati maksimalno do pedeset pete godine života. Međutim, uslov koji je neophodno ispuniti da bi se osiguraniku snizila starosna granica jeste da je najmanje dve trećine od ukupno navršenog staža osiguranja navršio na radnim mestima na kojima se staž osiguranja računa s uvećanim trajanjem.
Dakle, staž se utvrđuje drugačije, a obračun penzije je isti kao i ostalim osiguranicima, s tim što se za obračun ličnog koeficijenta uzimaju zarade ostvarene od 1. januara 1996. (za ostale osiguranike se uzima od 1. januara 1970. godine) i iznos tako utvrđene penzije se uvećava 20 odsto.
Trajanje staža može se uvećati najviše 50 odsto u odnosu na efektivno trajanje, osim u slučaju profesionalnih vojnih službenika, pošto se njima u slučaju angažovanja u oružanim akcijama vreme provedeno na lečenju ili u zarobljeništvu računa u dvostrukom trajanju.
Oni koji su koristili bolovanje za vreme rada na mestima na kojima se staž računa s uvećanim trajanjem treba da znaju da postoje i propisi koji regulišu uticaj bolovanja na računanje tog staža, pa se tako odsustvovanje s posla koje prelazi 30 dana odbija od ukupnog trajanja.
Ostavi komentar