Kad dijabetičar reši da uzme kredit za stan

Da se razumemo odmah na početku, važim za sposobnu, edukovanu mladu osobu. Šta to znači?! Znači da sam se pre ulaska u razmišljanje i razmatranje o podizanju kredita raspitala i informisala što na netu, što po bankama i razgovarala sa prijateljima koji su prošli kroz golgotu zvanu “uzimanja stambenog kredita”.

Nećete verovati, ali neki od njih nemaju loše iskustvo! Znam, za ne poverovati.

Ali, da krenemo ispočetka.

Obišla sam SVE banke i pokupila ponude. SVE ponude probistrila i stavila u jednu excel tabelu. Mnoge banke daju OK ponudu, ali kada se na kraju suočite sa troškovima koji se ne prikazuju, onda to i nije baš primamljiv poduhvat.

Ipak, odabrala sam jednu banku. Super. “ajde sad da nađem stan kakav želim”. Neki kažu da sam brže nego što je normalno našla svoje buduće gnezdo, ali kada znate šta hoćete i želite, to i nije problem.

Sad imam stan, imam tačan iznos koliko mi fali para, tj. koliko treba da uzmem od banke. Pa hajde da krenemo u procedure.

Otišla sam do banke, od njih dobila uputstva šta me sve čeka, taksativno. Jedno od stavki na spisku je životno osiguranje.

Ja sam dijabetičar, tip 1, insulin zavisnik. Nikada se nisam libila da to priznam i kažem jer mislim da ne treba kriti, tako da sam odmah na početku svojoj bankarki sugerisala to. Rečeno mi je da to nije nikakav problem i da ću možda plaćati nešto veću premiju na godišnjem nivou, ali sve u svemu - nikakav problem.

I onda kreću procedure. Neko ih prođe veom brzo, kod mene nije bilo tako. Trajala je i trajala, imala sam utisak bukvalno da se uče na meni, ali progutaš sve, rešavaš životno pitanje, šta sad da se radi, ćuti.

Kada su mi najzad pred Novu godinu javili da je kredit odobren i da proceduru nastavljamo posle Nove godine, odahnula sam. Ostalo je još da uzmem polisu životnog osiguranja. U banci su sugerisali da će oni to uraditi za mene, je l’ te, oni imaju osiguravajuću kuću koja im je partner. Ok, nije problem, sačekaću i to, pa da najzad završimo sve. Pritom, banka od vas traži: krvnu sliku, urin, izveštaj specijaliste, EKG i kopiran vaš zdravstveni karton.

Sva sreća, kod sebe imam sve analize, redovno kontrolišem svoj organizam, ‘ajde sad da vidim koja je procedura da iskopiram svoj zdravstveni karton (i, zaboga, zašto to neko traži i da li je to uopšte legalno?!).

Procedura za dobijanje kartona nije laka, i u većini domova zdravlja skoro da je nemoguća. Ja sam imala sreće i uspela sam i to da završim za jedan dan.

Onda opet čekaš da ti banka javi da si i tu prepreku preskočio.

Međutim, zove me moja bankarka i kaže: znaš, ne znam kako ovo da ti saopštim ali odbili su te za životno osiguranje! Da, samo to mi kaže, ne upućuje me i ne daje mi informacije da dijabetičari ne mogu da se osiguraju, da niko neće hteti da mi potpiše i odobri životno osiguranje.

Ja kakva sam brza, iste sekunde na to njeno “znaš, odbili su te za životno osiguranje”, odgovaram : “ko ih j… sad ću ja da nađem drugu osiguravajuću kuću”. Iste sekunde zakažem sa drugom osiguravajućom kućom, njih pitam da li treba nešto od papira da ponesem da im predam, a oni mi saopštavaju da treba samo da ponesem ugovor sa bankom.

Uvek razmišljam dva koraka unapred, pa ponesem sve što možda može da zatreba, neću da davim već bih da što pre završim stvar.

Naravno, kada sam stigla, bilo mi je potrebno još million papira ali sva sreća, imam ih kod sebe. Predam, kažem da sam dijabetičar, dečko iz osiguranja popunjava formular dok mu ja odgovaram na pitanja koje unosi u isti. Napiše mi priznanicu za godinu unapred da platim i kao to je to. Super, sad imam osiguranje.

Bukvalno posle pet minuta (sela sam u kola, upalila motor i krenula) zove me isti taj agent iz osiguranja sa pričom: “znate, mi vas ne možemo da osiguramo”. Ne citiram ovaj deo ali u prenesenom značenju: “vi ste skoro pa zarazni, sutra možete da umrete, mi ne možemo da vas osiguramo”. Neverica! Dečko, ja sam zdravija od tebe, jesi pogledao moje nalaze i rezultate! Ali, džabe, neko vas je okarakterisao kao bolesnika na samrti pa … Šta tu ima više da se priča!?

Na netu pokušavam da nađem informaciju da dijabetičari ne mogu da se osiguraju. Nigde ništa, bukvalno ne postoji ta informacija.

Zovem banku, naravno besna, glave bih im otkinula. Da li je moguće da banka ne zna tu informaciju?! Zaboga, niti sam prva niti poslednja koja ima dijabetes i koja se susreće sa ovim.

Čak i da je tako, ja sam na prvom koraku sugerisala to, mogli su da me obaveste na samom početku i da, u tom slučaju, kredit uzme moj dečko. U nekim bankama čak ni ne traže osiguranje.

Zovem ostala osiguravajuća društva: u jednom mi bukvalno operater prekida vezu kada čuje da sam dijabetičar.

U drugom mi pak savetuju da ćutim i da ne prijavim to. To ni ne razmatram kao opciju, ali ipak raspitam se šta to nosi, naravno kada bi otkrili, sve što sam plaćala palo bi u vodu jer sam lagala.

Treće mi opet nudi da kod njih uzmem privatnu penziju (koja se na godišnjem nivou plaća 20 puta više nego što osiguranje iznosi) onda će me osigurati. Naravno odbijam, nećete se na mojoj nevolji bogatiti.

Inače, dobila sam ga virusnom infekcijom 2003. godine, kada je koksaki virus bio aktuelan. S obzirom na to da sam se u tom momentu profesionalno bavila plivanjem i da mi je organizam bio jak, virus je napao pankreas i on je prosto prestao da radi. Od tada imam dijabetes.

To je inače individualna bolest, ukoliko ga držite pod kontrolom, redovno i zdravo se hranite, bavite se sportom, nikav problem nećete imati. Ja čak ne smatram da je to bolest i da sam bolesna. Dijabetes je stanje, koje ja na sve načine pokušavam da držim pod kontrolom. Mislim da je psiha najbitniji faktor. Da, imala sam na početku problema kada sam ga dobila, oslepela sam na tri nedelje, ali uz dobre kontrole, prilagodila sam svoju “bolest” sebi i svom životu i nastavila da ga živim punim plućima.

Više od 700.000 ljudi u Srbiji boluje od dijabetesa. Zašto ovo pišem? Zato što vas neko stavi kao statistiku i odluči da se dijabetičari ne odnose dobro prema svojoj bolesti. Što bi rekli ovi iz osiguranja - sutra možeš da umreš. Zato što ovu informaciju nigde nećete naći, pa može da bude kasno ako dođete u moju situaciju.

Rečeno mi je još i to da ljudi koji imaju rak imaju veće šanse za osiguranje jer oni mogu da se izleče, a mi, eto, ne možemo.

Poenta je: ako imate dobar posao, zadovoljavajuću platu, plaćate porez državi, platićete banci više nego dovoljno što vam je odobrila kredit, savesni ste građanin ove zemlje, vi ipak i pored svega toga, doživite da ljudi koji bi trebalo da rade svoj posao savesno i da vas informišu o svemu, bukvalno se igraju vašim životom. Dobro došli u zemlju Srbiju, ovde je diskriminacija normalna stvar.