O tome da su kamate na srpskom tržištu visoke, pa i previsoke, dosta se zna, baš kao i o uzrocima gotovo najviših stopa u Evropi: nizak kreditni rejting, skupi izvori finansiranja... Šta je, tu je, čim popravimo pomenute parametre biće bolje, odnosno niže.
Jedna od posledica previsokih stopa je i sve manja kreditna aktivnost na tržištu i blago povećana docnja. To nikako ne ide u prilog sniženju kamata. Stručnjaci kažu da ćemo se s tim problemom još boriti.
Međutim, dok sa jedne strane imamo preskupe kredite, s druge se potrošačima u trgovačkim kućama sve više nudi roba na beskamatni kredit.
Reč je o popularnoj kupovini na čekove, a oni su se mnogo izmenili. Pre desetak godina bilo je uobičajeno da se odeća i tehnička roba kupuju na tri rate, odnosno odloženo na 90 dana.
Danas trgovačke kuće nude sve više robu na čekove i na više od tri stotine dana, pa i celu godinu, a tu su i razni aranžmani s poslovnim bankama vezani za instolment-kartice kojima se troškovi dele na rate. Rokovi su kraći pa je i ukupni kamatni trošak niži.
O tome kako smo došli do toga ekonomski ekspert Boško Živković kaže:
– Statistički podaci govore da promet pada svakog meseca, zato je konkurencija među trgovcima veoma oštra – navodi on. – U takvim uslovima više se isplati kreditirati potrošača i doći do novca. Banke su postale veoma obazrive i dobro proveravaju bonitet svakog klijeta pre nego što odobre zajam.
Novac se zato mora zaraditi na tržištu. A Živković podseća na to da kupci robe na beskamatni kredit treba da, pre no što se odluče za to, provere cene da im kamata ne bi bila unapred uračunata.
Ostavi komentar