Kad bankrotirate, država vam dodeli tutora

Ljudi koji nemaju novca da vrate dugove moraće da plaćaju tutore koji će raspolagati njihovim prihodima.

Kako lični bankrot izgleda u praksi najbolje oslikava scena iz filma „Uhvati me ako možeš”, u kome Leonardo Dikaprio glumi tinejdžera koji je na prevaru postao pilot. „Uspešni” sin svom ocu, koji ima finansijske probleme, poklanja skupoceni automobil. Njegov tata, međutim, odbija da prihvati poklon, jer je proglasio lični bankrot, pa Poreska uprava može da se zapita odakle mu luksuzno vozilo i zbog toga može da ima mnogobrojne probleme.

Ovako to izgleda u Americi, ali postoje mnoge nedoumice kako će lični bankrot izgledati u Srbiji, ako jednog dana takav zakon stupi na snagu. Naša zemlja se na to, između ostalog, obavezala sporazumom sa MMF, a kako objašnjavaju u NBS, to će biti deo sveobuhvatne strategije za rešavanje pitanja problematičnih kredita koja će biti završena do kraja juna ove godine godine.

To, međutim, ne znači da će, već od jula građani Srbije moći da proglase lični bankrot, a još je dalje od toga da će prezaduženima svi dugovi biti otpisani. U susednoj Hrvatskoj, pripreme za uvođenje takozvanog „osobnog” bankrota trajale su godinama. Vlada je krajem marta usvojila Predlog zakona o stečaju potrošača kojim se prezaduženim građanima omogućava novi finansijski početak, a u Hrvatskom udruženju banaka očekuju da ga Sabor usvoji u junu.

Ekonomista Damir Novotni, međutim, ne očekuje, veliko interesovanje prezaduženih građana kad zakon stupi na snagu.

– Prezaduženim građanima se ne opraštaju dugovi, već im se dodeljuje tutor ili lični stečajni upravnik, koji će umesto njih raspolagati njihovim ličnim finansijama sa ciljem da se namire poverioci. Problem je, pre svega, psihološki, jer niko ne želi mentora koji će raspolagati njegovim prihodima i imovinom. Sa druge strane javljaju se i politički otpori primeni ovog propisa. Pojedine levičarske opcije smatraju da je za prezaduženost građana kriva vlada i da stanovništvo zbog toga ne treba da snosi posledice – objašnjava Novotni i dodaje da je i susednoj Sloveniji malo interesovanje za instituciju bankrota.

Kako kaže taj sistem je dobro razvijen u Americi, a od evropskih zemalja funkcioniše u Francuskoj. Na pitanje ko će plaćati tutore, da li građani ili sudovi koji te mentore i dodeljuju, naš sagovornik odgovara:
– Onaj ko ih i angažuje – građani.

Kako će neko ko nema para da plati račune i izmiruje obaveze prema bankama moći da plati ličnog stečajnog upravnika, pitali smo.

– Stečajni upravnik će naći način da namiri i sebe i poverioce. To je isto kao kad se iz stečajne mase preduzeća namiruju oni kojima se duguju sredstva. Dakle, ako su prihodi mali, tutor će prodati nešto od imovine – kaže Novotni.

Dejan Gavrilović, predsednik udruženja „Efektiva”, kaže da je prilikom izrade strategije u Srbiji veoma važno definisati koliki će biti egzistencijalni minimum sa kojim će građani moći da zadovolje osnovne životne potrebe, kao i koji nivo duga će biti dovoljan da neko proglasi lični bankrot.

Advokat Vojin Biljić, specijalista evropskog prava, kaže da lični bankrot u svetu predstavlja pojavu koja ni najmanje nije prijatna za građane.
– Onaj ko proglasi stečaj u zamenu za otpis dugova ili njihovo umanjenje, državi i poveriocima ustupa čitav korpus svojih osnovnih ljudskih prava. Počev od prava na privatnost, preko prava na imovinu pa sve do prava na rad i slobodan izbor zanimanja. Šta je luksuz, a šta potreba, da li će građanin prihvatiti sezonski posao ili ne i da li će osporiti dug banci ili komunalnom preduzeću u sudskom postupku, prestaje da bude polje njegove slobodne volje i o tome odlučuju drugi –objašnjava Biljić.

Kako kaže, s obzirom na imovno stanje građana Srbije i potencijalno veliki broj ljudi koji bi bili pogođeni stečajem, troškove stečajnog upravnika najverovatnije će snositi sami građani. Jedno od pravila stečajnog postupka je da se upravo ti troškovi prvi naplaćuju, podseća Biljić. Teško je poverovati da bi država imala mogućnost finansiranja stečajnih upravnika, sve i kad bi joj takav model bio prihvatljiv, dodaje.

– Lični bankrot ne bi smeo da proglasi ni poverilac , a ni država, već to mora biti čin volje samog građanina. Međutim, treba imati u vidu dosadašnju praksu najznačajnijih poverilaca za većinu građana Srbije, a to su: banke, poreska uprava i javna preduzeća. Činjenica je da upravo ovi poverioci potpuno samostalno i uz beznačajan ili nikakav uticaj samog građanina donose odluku i o visini i o dospelosti, pa i o osnovanosti potraživanja – pokušao je Biljić da ilustruje zašto se plaši da institut ličnog bankrota ne postane paravan za zaštitu interesa baš ovih poverilaca, na štetu građana.

On dodaje da mu nije jasno kako će sistem provere funkcionisati u praksi, s obzirom na veoma lošu komunikaciju nadležnih službi.
– Kontrolu primanja građanina koji je proglasio lični bankrot nije moguće sprovesti putem birokratskog sistema potvrda na kome je baziran rad većine državnih organa – zaključuje Biljić.

Bankrot kalkulator