Po principu “dok jednom ne smrkne, drugom ne svane“ oduzete stvari na javnim aukcijama po znatno nižim cenama od tržišnih mogu da kupe svi - od preprodavaca do onih koji novu robu ne bi sebi mogli da priušte.
Prodaja zaplenjenih stvari obavlja se usmenim i javnim nadmetanjem, pa postoje šanse da krajnja cena bude i veća od oglašene. Ipak, piše Blic, na svakom narednom nadmetanju cena će sve više padati.
Ne mogu da nam zaplene obuću, odeću i druge predmete za ličnu upotrebu, posteljinu, posuđe, neophodan nameštaj, šporet, hranu i ogrev za potrebe dužnika za tri meseca, ordenje, medalje i odlikovanja, lična pisma, rukopise invalidska pomagala poštanske pošiljke. |
Bankarima ova tema nije omiljena, pa mnogi o praksi zaplene imovine uopšte ne žele da pričaju. Ipak, svi ističu da su najmanje zainteresovani da na ovaj način izmiruju potraživanja, ali i da su ponekad na to primorani.
- Svaki peti zajam u Srbiji je nenaplativ. Kod preduzeća ova cifra je još alarmantnija - svaki treći kredit je problematičan, a kriza svakodnevno stvara nove dužnike. Banke su ranije najviše volele hipoteke na nekretnine, ali kako tržište nekretninama stagnira, sve se češće opredeljuju za pokretne stvari. Problem je taj što one nikada ne mogu da se prodaju po ceni po kojoj su kupljene - objašnjavaju za Blic u jednoj banci.
Ostavi komentar