Jedan radnik u proizvodnji izdržava 4,3 građanina Srbije. Računica govori da svaki zaposleni u privredi radi za jednog penzionera i jednog nezaposlenog, te da pokriva nekog ko je socijalni slučaj i istovremeno privređuje za zaposlene u državnoj upravi.
Iako izdržavaju više od pola Srbije, zaposleni u industriji zarađuju manje nego radnici u javnom sektoru. Prema podacima Ministarstva finansija, u državnim preduzećima se u julu u proseku zarađivalo 58.000 dinara.
| U proizvodnji radi oko milion ljudi, a tu je uračunato i oko 500.000 poljoprivrednika. U ostalim delatnostima zaposleno je 1,4 miliona građana. Kad tome dodamo penzionere, socijalne slučajeve i nezaposlene, vidi se da na jednog radnika u proizvodnom sektoru u proseku dolazi nešto više od četvoro ljudi. |
Javna preduzeća su istovremeno među najvećim gubitašima. Ona raspolažu trećinom srpske imovine, a stvaraju svega 10 odsto profita domaće ekonomije.
Nebojša Savić, profesor na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju, kaže da je naš najveći problem mali obim proizvodnje. Nekoliko puta zaostajemo i u odnosu na region. U susednim zemljama, poput Slovenije, pa i Hrvatske, proizvodnja godišnje donese dohodak od 40.000 do 60.000 evra po glavi, a u Srbiji 15.000.
Naša industrija istovremeno čini 17 odsto BDP. Šta to znači, najbolje govori činjenica da u EU zasedaju vlade kada ovaj pokazatelj padne ispod 30 posto.
- Danas jednog penzionera ne pokriva ni radnik i po. U staroj Jugoslaviji bilo je 3,5 zaposlenih na jednog penzionera. Po toj računici Srbija bi danas morala da ima duplo više radnika u proizvodnji. Tada ne bi imali problem sa visokim rashodima i malim prihodima, i na kraju s velikim minusom u budžetu - kaže Savić.
Ostavi komentar