Privredna komora Srbije i Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture organizuju danas Javnu raspravu o Nacrtu zakona o ozakonjenju objekata.
U debati, koja će biti održana u Privrednoj komori Srbije, planirano je da se učesnicima obrate potpredsednica Vlade Srbije i ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović i predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež.
Zakonom se uređuju uslovi, postupak i način ozakonjenja objekata, delova objekta izgrađenih bez građevinske dozvole, odobrenja za izgradnju, uslovi za izdavanje rešenja, pravne posledice ozakonjenja, kao i druga važna pitanja.
Na javnu raspravu pozvani su predstavnici državnih organa, javnih službi, lokalne samouprave, privrednici iz građevinske industrije, saobraćaja, naučne institucije, zainteresovana udruženja i ostale interesne grupe, saopštila je Privredna komora Srbije.
Ако је циљ Закона о озакоњењу објеката да се они врате у легалне оквире, треба прописати услове у погледу највећег дозвољеног индекса изграђености за све објекте (а не само за оне из члана 26), индекса заузетости парцеле, растојања суседних објеката, обавезних надземних паркинг места, приступност парцели у случају пожара, дакле још неке услове из планског документа, а не само у погледу спратности и намене објекта.
На овај начин могу бити угрожена права суседа који намеравају да граде у складу са законом.
Законом о озакоњењу објеката се не прописује да се претходно морају решити спорни имовинско-правни односи на земљишту и објекту, већ је то само наведено у Образложењу, које правно не обавезује. Такође, није наведено да се озакоњењем не могу угрожавати суседни објекти уопште, већ само са аспекта земљишта неповољног за грађење (члан 27. Нацрта закона).
У Образложењу Нацрта закона је наведено да се елаборат геодетских радова не може као чињеница на поуздан начин утврдити, јер објекат за који се израђује је већ изграђен и најчешће већ у употреби, па се ослања на знање, искуство и стручност одговорних пројектаната и извођача радова, што може довести до злоупотреба. Уколико се одлучне чињенице не могу утврдити на поуздан начин, не треба то прописивати као услов, с обзиром на субсидијерну примену ЗУП-а који прописује да се све чињенице морају утврдити на несумњив и поуздан начин.