Voda se povlači a štete se procenjuju – tako se u nekoliko reči može opisati ono što se događa na poplavljenim područjima. Poljoprivrednici očekuju pomoć a najbezbolnije će proći oni koji su useve osigurali. Takvih je, piše Dnevnik, veoma malo.
Podaci govore da je polisama osiguranja kod nas obuhvaćeno manje od osam odsto zemljišta koje se obrađuje. Ta brojka bi verovatno bila i manja da poljoprivrednici koji dobijaju subvencionisane zajmove Vlade Srbije nemaju obavezu da ta ulaganja pokriju polisom.
| Što se tiče osiguranja, statistika beleži da najviše osiguravajućih kuća kod nas ima za poljoprivrednike osiguranje od osnovnih i dopunskih rizika. U prve spadaju grad, požar i udar groma, a u one koji se dodatno plaćaju oluja, jesenji mraz i poplava. |
Boris Marović, član Borda direktora osiguravajućih kuća bivše SFRJ, kaže za Dnevnik da razloge treba tražiti u nedostatku kulture ili, bolje reći, navike da se osiguravamo. Drugi krivac je loša ekonomska situacija. Prinuđeni smo na to da štedimo na svemu pa i na kupovini polise. To je jedna od retkih situacija u kojima ne treba kriviti državu.
Ona čak sa 40 odsto subvencioniše osiguranje u oblasti poljoprivrede. Osim toga, i lokalne samouprave često dodaju još deset odsto, što znači da bi gazdinstva trebalo da kupe pola polise a dobijaju celu. Srbija je tu čak među boljima u regionu – više daje samo Makedonija, koja pokriva 60 odsto osguranja u agraru.
Imamo mi naviku da se osiguravamo nego osiguravajuce kuce nemaju naviku da isplacuju procenjenu stetu. Potpisujemo papire i placamo rate a posle nismo niodcega osigurani...