Građani Srbije se sve više okreću privatnom zdravstvenom sektoru, gde prema statistici svake godine u proseku potroše oko 300 evra.
Za isti iznos, odnosno za 25 evra mesečno, kroz privatno zdravstveno osiguranje mogu da osiguraju više od 1.000 evra pokrića za lečenje i dijagnostiku, kaže Željko Jović, direktor Sektora zdravstvenog UNIQA osiguranja.Pristupačna premija, brzina i komfor razlozi su zbog kojih privatno zdravstveno osiguranje beleži konstantan rast koji je prošle godine dostigao rekordnih 21 odsto. Osim toga u UNIQA osiguranju nema čekanja na zakazivanje, a na pregled u dogovorenom terminu ne čeka se duže od 15 minuta, rekao nam je Jović na Kopaonik biznis forumu gde je ispred UNIQA bio jedan od učesnika panela "Privatno zdravstveno osiguranje i spajanje privatnog i državnog sektora za rešenje za efikasan zdravstveni sistem".
Kada se podvuče crta, industrija osiguranja u Srbiji je takva da manje od 10 odsto ukupnog stanovništa ima neki vid osiguranja, zašto je to tako?
- Iako osiguranje ima dugu tradiciju u Srbiji, mislim da je ekonomski aspekt uglavnom odlučujući kada su ljudi u prilici da biraju kako da preraspodele novac i da li će ga ulagati ili ostavljati u nešto drugo ili će uložiti u osiguranje. Potrošačka korpa, između ostalog, pokazuje koliko građani dnevno troše novca, to je nešto više od 500 dinara. Dakle, s jedne strane, ekonomska situacija a s druge nedostatak edukacije.
| Ko je namlađi, a ko najstariji korisnik vaše polise?- Najmlađi korisnik dopunskog zdravstvenog osiguranje je beba od nekoliko dana koju roditelji, takođe korisnici osiguranja, osigurali odmah po rođenju. A, najstarija je gospođa koja ima 93 godine. |
Zašto baš dopunsko zdravstveno?
- Dopunsko zdravstveno osiguranje je samo po sebi vrlo specifično. Na primer, kada osiguravate imovinu, nadate se da nikada neće doći do neželjenog događaja, odnosno da se nikad nećete suočiti sa požarom, provalom... Nasuprot tome, klijenti kupuju dopunsko zdravstveno osiguranje sa namerom da ga koriste onda kada im je najpotrebnije. Korisnici znaju da im ova polisa zapravo garancija da će u trenutku kada nastane zdravstveni problem dobiti najkvalitetniju i pravovremenu negu.
Dakle, više se isplati nego plaćanje i pokušaj nalaženja rešenja u privatnoj režiji?
- U ovom trenutku, država čini dosta da unapredi zdravstveni sistem Srbije i u tehničkom i u infrastrukturnom smislu. Pa, i novi zakon koji je u proceduri dobar je pokazatelj. Jedan od najzapaženijih rezultata bio je aktivan rad na listama čekanja za operacije ili različite vrste snimanja i dijagnostike u državnim bolnicama širom zemlje. Iako značajno smanjene, one i dalje broje više od 72.540 ljudi koji će na red doći u periodu od nekoliko meseci do šest godina. Upravo tu vidim potencijal dopunskog zdavstvenog osiguranja koje je napravilo sinergiju između privatnog i javnog zdravstvenog sektora.
Da li ima nekih ograničenja kada je polisa u pitanju?
- Dopunsko zdravstveno osiguranje je, kao što sam naziv kaže, dopuna u odnosu na obavezno državno zdravstveno osiguranje sa kojim se može koristiti uporedo i bez ograničenja. UNIQA ima potpisane ugovore sa više od 700 privatnih i državnih zdravstvenih ustanova širom zemlje. To znači da, pored termina i lekara, klijenti mogu da odaberu i ustanovu iz naše mreže, i da u svakom trenutku budu potpuno uvereni da će dobiti pravovremenu zdravstvenu negu. Takođe, korisnici osiguranja, uz podršku doktora iz MedUNIQA kontakt centra koji je dostupan 24/7 mogu da zakažu pregled ili dobiju medicinski savet. Kada je o ograničenjima reč, važno je napomenuti i da privatno osiguranje ne pokriva troškove kada je potreba za lečenjem već nastupila, ali ako se zaključi na vreme, ova polisa obezbeđuje kvalitetnu negu čim se za njom ukaže potreba. Klijenti, u skladu sa svojim potrebama i mogućnostima, mogu da se opredele za neki od naših paketa koji obezbeđuju pokriće od 1.000 do 100.000 evra, uz dodatnu mogućnost ugovaranja lečenja u inostranstvu sa pokrićem do dva miliona evra.
Da li je moguća neka vrsta izjednačavanja i integracije privatnog i javnog zdravstvenog sektora i koliku ulogu tu ima osiguranje?
- Integracija u izvesnom obliku postoji. Država je prepoznala da nema dovoljno kapaciteta i već izdvaja sredstva za finansiranje operacije katarakte i vantelesne oplodnje u privatnom sektoru. U poslednje vreme govori se i o proširenju usluge na ugradnju proteze veštačkog kuka i kolena, što je značajan korak ka izjednačavanju dva dva sektora. Osiguranje u ovom procesu ima ulogu posrednika, na sebe preuzima ulogu direktnog plaćanja bolnici u ime klijenta. Tako obezbeđuje još efikasniju uslugu i dodatni komfor za korisnike zdravstvenih usluga. Ovde je važno na napomenutu da je naša zemlja je prva u regionu prepoznala značaj dopunskog zdravstvenog osiguranja. Donela je odluku koja je bila zamajac, odnosno, dozvolila je da se u okviru primanja odredi iznos neoporezivog dela za osiguranje, koji je u ovom trenutku iznosi nešto malo više od 5.800 dinara.
Kako su kompanije i poslodavci reagovali na to?
- To je bio pozitivan impuls. Kompanije su od tada nosioci čak 90 odsto zaključenih polisa privatnog zdravstvenog osiguranja, koje dokazano povećava produktivnost i lojalnost, a smanjuje fluktuacije i neplanirana odsustva. Uvek se postavlja pitanje da li je dopunsko osiguiranje benefit za zaposlenog ili poslodavca, ali ja mislim da je to vin-vin kombinacija.
Da li je konkurencija dobrodošla?
- Tek je nekoliko osiguravajućih kompanija razvilo dopunsko zdravstveno osiguranje. Očekujemo još učesnika na tržištu, jer su kompanije prepoznale da je to nova sfera gde se može ostvariti dobit ali i poboljšati zdravstvena zaštita građana. Iskorak koji mi pravimo su prepoznali i državni organi. Tako nov Zakon o zdravstvu, koji bi uskoro trebalo da bude izglasan, po prvi put predviđa mogućnost online prodaje privatnog zdravstvenog osiguranja. To znači da će građani moći sami da izračunaju premiju i da jednostavno kroz nekoliko klikova i za najviše 10 minuta zaključe osiguranje.
Ostavi komentar